Милош Земан са Георгијевском лентом

Пропала иницијатива за смјену Милоша Земана са чела Чешке Републике

У Прагу је пропао покушај противника курса Милоша Земана да изнуде његово смјењивање.

Чешки Сенат је, наиме, одбацио иницијативу „Прашког Мајдана“ да започне процедуру импичмента предсједника државе. Притом је оцијенио да је Земан – и када је повољно говорио о Русији – „дјеловао у уквирима националног устава и у интересу Чешке Републике“.

Прозападни дио чешке политичке елите не крије да му смета што Земана „исувише често“ и благонаклон цитира руска штампа.

У закључцима чешког Сената се наглашава: „Ни једна Земанова изјава, а ни све заједно, не садрже огрешења о Устав Републике. Нису нанијеле никакву штету суверенитету и цјеловитости Републике, а ни њеном демократском уређењу“.

Земана су потписници петиције – њих преко 11.000 – оптужили да води „проруску спољну политику“ и да „издаје интересе земље и вријеђа достојанство Чешке у свијету“. Главнину потписника чине припадници групе „Прашки Мајдан“.

Међутим, Сенат је потписницима поручио: „У земљама са развијеном демократијом – нема мјеста обојеним технологијама. Сама демократија није власт прозападних демократа већ – оних за које гласа већина бирача. А онај кога они изаберу – сам одлучује шта ће говорити“.

Земан је први предсједник Чешће биран на директним изборима. До 2013-те је предсједник земље биран на заједничкој сједници оба дома парламента.

У кампању сумњичења Земана се укључио и The Economist који је објавио: „Од октобра 2014-те до фебруара 2015-те, Земан је у медијима на руском језику био поменут 16.552 пута, а њемачки предсједник, Јоахим Гаук, само 481 пут. Пошто руске медије практично потпуно контролише Кремљ, јасно је да чешки предсједник у врху власти Русије има пријатеље“.

Земан је 1970. био искључен из комунистичке партије због противљења уласку совјетских трупа у Чехословачку. Потом је радио као специјалисте за прогнозе и футуролог, а у политику се вратио цијеле двије деценије касније.

Активно је био против „развода са Словачком“. У периоду 1996-1998. био је предсједник парламента, а потом – до 2002. године предсједник владе.

На предсједничким изборима 2003-ће доживио је неуспјех, па је више година живио у селу. Али, 2010. је формирао странку „Партија за грађанска права – Земановци“ која није ушла у парламент.

Упркос свему, на предсједничким изборима 2013-те био је побједник и у првом и у другом кругу. Главни ривал му је био кнез Карл Шварценберг који је у то вријеме био шеф чешке дипломатије, а најбогатији је политичар у земљи.

Факти

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*