Спомен плоча у Поточарима

Пројекат Сребреница је машина за прање новца

Стотине милиона евра слило се у Босну и Херцеговину за Сребреницу у последњих двадесет година, а само мали дио је употријебљен за обнову града, рекао је Маринко Секулић, новинар РТВ Сребреница, који је истраживао средства која су у последњих двадесет година неконтролисано улазила у Босну и Херцеговину за овај град.

„Главни део новца узму странци, наши на нивоу БиХ, мањи део локалне власти, а најмање они којима је намењен“, рекао је Секулић за Спутњик, оцјенивши да је Сребреница највећа перионица новца на Балкану.

Према сазнањима француског информативног портала „Медијапарт“, из западних земаља је дошло око 200 милиона евра донација за Сребреницу, највише из САД, Италије и Велике Британије,

„Многе државе су давале новац да умире савест и допуштале да се тај новац краде“, рекао је Џевад Галијашевић, стручњак за питања безбједности.

У Сребреници је прије рата живјело око 37.000 људи, данас је мање од 7.000 становника. Прије рата је у граду било око 10.000 запослених, а данас око хиљаду, од којих већина живи у другим општинама, неки и у сусједној Србији, наводи Спутњик.

Од донација које су биле намијењене Сребреници сваки становник је могао да подигне кућу, примјећује Секулић, док Ћамил Дураковић, предсједник Општине Сребреница, каже да је изграђено преко 2.500 кућа.

Било је ту и пропалих пројеката, џаба улагања, округлих столова, семинара, прича, шупљина… Експерата који дођу да нам предају како се мири, како се седи заједно, психотерапије“, рекао је он, додајући да се за последње три године, колико води град, у градску касу слило „не више од пет милиона конвертибилних марака“ или око 2,5 милиона евра.

„Прошла су времена када сте могли да напишете писмо амбасади и сутрадан добијете паре на рачун. То је било 2003, 2004. године, али тога више нема. Све иде кроз пројекте, врло бирократски, а било је периода када је било другачије. То су били неки други људи“, додао је Дураковић.

Званични подаци о томе колико је новца од страних донација, држава и невладиних организација стигло у БиХ не постоје – комисије које су се тиме бавиле на нивоу Федерације БиХ то нису установиле. Медији су говорили о двадесетак милијарди конвертибилних марака (око 10 милијарди евра), од чега шест до осам милијарди није употријебљено у сврхе за које је било намијењено. Средства за обнову кућа и набавку машина завршавала су у приватним џеповима, а било је чак и превара приликом изградње Меморијалног центра у Поточарима, за шта Галијашевић криви Странку демократске акције.

„Донације су нарочито биле честе за живота Алије Изетбеговића. Средства су нестајала готово читаву деценију. То је рађено плански“, каже Галијашевић.

Рекавши да општина Сребреница највише сарађује са Програмом Уједињених нација за развој и да је агенција УН уложила у пољопривреду, механизацију, поправку кућа, Секулић је оцијенио и да је то потпуно погрешна политика.

„УНПД већ годинама инвестира у развој пољопривреде и сточарства, али ово је брдско-планински крај, нема великих обрадивих површина, уситњени су поседи, успевају само одређене културе. Људи су радили у индустрији, шумарству, рударству“, објашњава новинар РТВ Сребреница.

Случај Џејмса Тилмана, који је дуго важио за „најутицајнијег човјека Вашингтона“ у БиХ, примјер је како функционише механизам корупције. Амерички дипломата је ухапшен 2013. године у САД због крађе донаторских средстава за развој безбједносних агенција у БиХ, наводи Спутњик.

„Тилман је ведрио и облачио свим америчким донацијама у БиХ. Оног тренутка када је ухапшен у Америци, логично би било да и онај ко је у безбедносним агенцијама усмеравао средства помоћи којима је управљао Тилман буде под истрагом. Али тада бисте дошли до Драгана Мектића, данашњег министра безбедности, који је сам имплементирао око 300 милиона који су дошли преко Тилмана. Како да водите истрагу у таквим околностима?“ , пита се Галијашевић.

Према мишљењу Галијашевића, БиХ је циљано корумпирано друштво.

„Ми немамо правосуђе. Ово што имамо је теледиригована марионета са Запада, инструмент који разара државу. Овакво правосуђе је омча око врата БиХ, а донације за Сребреницу и БиХ уопште су само један од показатеља криминалне улоге тужилаштва“, каже саговорник Спутњика.

Председник Комисије за утврђивање трошења донаторских средстава Сефер Халиловић изјавио је 2010. године да праве податке о новцу који је стизао преко донација вјероватно никада нећемо сазнати.

Спутњик

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*