Драган Жижић и његова боца са машницом и чепом (Фото: Дневне)

ПРОЧИТАЈТЕ ОБАВЕЗНО: Неко оставља образ и част у наследство унуцима, овај Црногорац боцу и чеп

Вече 21. маја 2006. године остаће упамћено за све Црногорце по обнављању независности, али Драган Жижић ову ноћ, осим великог славља, памти и по одношењу великог „трофеја“ из старе зграде Владе, овако су „Дневне новине“ почеле своју причу о овом бркајлу.

Дволитарска флаша шампањца, којом је одмах по проглашењу независности премијер наздравио побједи, још се чува у кући Жижића. Бивши поморац, а данас туристички радник, те вечери 21. маја био је у згради старе Владе, гдје су се окупили суверенисти или само они из врха власти који су жељели да Црна Гора буде поново независна држава. Драган Жижић, поријеклом из села Струг, које се налази у близини Шавника, прича посебну, односно потпуно другачију причу од било које друге, која се догодила те ноћи.

О њој Жижић прича као о вечери неизвјесности, али и пристизању вијести која се дуго чекала. У тренутку почетка весеља, присјећа се, жена једног високог функционера му се обратила, показујући на флашу шампањца.

“Рекла ми је: ‘Хоћете, Жиле, молим Вас, Ви да узмете ову флашу шампањца и Ви да је отворите'“, присјећа се Жижић.

„Погледао сам у правцу стола гдје се шампањац налазио. Тада сам и први пут примијетио да је ту та флаша. Шампањац је био дволитарски, са златном машницом. На етикети је писало ‘Бакарска водица’. Узео сам је и спустили смо се до платоа испред зграде. Скинуо сам машницу и ставио је у задњи џеп. А онда сам је отворио. Пружио је Милу Ђукановићу. Он је први наздравио. Славље је могло да почне“, прича за Дневне новине Жижић своју историјску улогу у ноћи када су Црногорци славили независност коју су стекли на покраденом референдуму.

Од пића, врло брзо, није остало ништа. Али Жилету је недостајао један детаљ, наставља се у тексту овог подгоричког листа.

“Када сам отворио шампањац и када је чеп излетио, видио сам гдје је отприлике пао. Онда сам се пробио кроз гужву и потражио га. Кад сам га нашао, примијетио сам да је мало оштећен и напукао. Очигледно да је неко у оној гужви стао на њега. Узео сам чеп и спаковао га у џеп. Флаша је ионако остала код мене. Уосталом, знао сам и онда да ће ми овај тренутак остати заувијек у сјећању, да је важнији од многих других. А та флаша, тај шампањац, одувијек представља симбол побједе. Зато, морала је бити сачувана“, казао је Жижић, вјероватно узбуђен док су му навирале слике из те вечери пред очима а које је несебично ријешио да подијели са црногорском јавношћу. Редакција Принцип-а је ријешила да помогне да ова прича одјекне и у региону.

Оно што Жиле није знао било је да ће прича о једној флаши шампањца тек почети.

Касније, како је вријеме пролазило, тај шампањац је често спомињан. Све до пристизања понуде, преко пријатеља и познаника, од никог другог до од произвођача Истравина. Почетна цијена била је пет хиљада евра, а касније су понуде биле и знатно више. Уз напомену да новац није проблем. Додуше, није било проблема ни са Жилетовим одговором „Није за продају“.

Жижић тврди да када га није продао када му је било најтеже у животу, онда сигурно неће ни сада. Једноставно, није за продају, како он каже.

„Жена је ранијих година свака три-четири дана чистила боцу. Оно што за возаче формуле, мото ГП или рели трка представља ‘шампањац побједе’ сигурно је да овај још више значи нама, јер је ово била посебна и несвакидашња прилика. Због тога сам и одбијао многе понуде да је продам, а неке су биле и десетине хиљада евра, а како буде старила, сигурно ће још више бити на цијени. Желим да ова боца остане у наследству породице Жижић, јер ми је изузетно драга“, објашњава Жижић шта за њега представља ова боца шампањца, додајући да је невјероватно да су се људи смијали кад им је говорио да ће ова боца једног дана вриједјети.

„Знам човјека који је такође сачувао боцу са једног славља, јер је то симбол побједе. У свијету се то изузетно цијени. Како је боца дошла до мене истог момента ми је и синуло да је сачувам. Кад су сви наздравили, остало је баш мало, а ја сам посљедњи наздравио. Све остало је историја“, прича Жижић своју причу.

Драган Жижић се тог 21. маја, прије шест година, нашао на правом мјесту у згради Владе са „Бакарском водицом“ у рукама. О тој вечери, прије деценију, нешто касније је све стало у агенцијску вијест, о томе како је одлуком већине грађана Црне Горе, након 88 година, обновљена црногорска државност. И оно о процентима, те бројевима, 230.711 грађана који су заокружили ДА. Али, за Црногорце то вече и та прича остаће још дуго да се препричавају. И ко је гдје био, шта је ко радио. Ипак, Жижић је имао своју причу, а из власти и на јубилеју обнове независности желе да се ова боца шампањца појави на великом слављу. Жижић истиче да многи желе да се ова боца појави на великом јубилеју, али да ће он одлучити гдје ће се појавити.

„Многи желе да имају ову боцу 21. маја. Угледни привредници су ми са јављали и тражили боцу, али још нијесам одлучио гдје ће се појавити. Најбоље решење, односно мој предлог и иницијатива били би да то буде испред старе зграде Владе, гдје би се присјетили те ноћи од прије деценију. Дневне новине ће прве сазнати гдје ће се појавити боца шампањца на прослави јубилеја“, обећава Жижић.

Према његовим ријечима најбоље би било да организатори, осим политичара, доведу црногорске естрадне звијезде, које би уприличили овај велики јубилеј за све Црногорце.

Дневне/Принцип

Један коментар

  1. Jos samo da ti natocim malo tecnosti pa da junacki proslavljate ovu sramotu i necast.Puu.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*