Жандари спроводе Гаврила Принципа на суђење

Житије Гаврила Принципа почиње у Црној Гори

Прича о породици и поријеклу кључне личности сарајевског атентата – Принципа: Потичу из Грахова у Црној Гори. Цијела фамилија учествовала у Босанскохерцеговачком устанку из 1875. године

Прошле и ове године, на свјетску позорницу интересовања вратио се Сарајевски атентат и његова кључна личност Гаврило Принцип. Већ сад можемо да тврдимо да је о овом догађају било више натписа у медијима, специјалним публикацијама и књигама, из свих области, од науке до умјетности, него у протеклих 100 година. Многи хроничари су похрлили у библиотеке и архиве очекујући томове пожутјелих књига о убиству престолонаследника Фердинанда и његове Софије, о Гаврилу Принципу и његовим друговима из Младе Босне. Већину је дочекало разочарање. Тек покоја књига о Младој Босни, студија Владимира Дедијера „Сарајево 1914.“ и записи једног чудесног Енглеза, Артура Еванса, који је у 19. вијеку обилазио Босну. Посебну пажњу привлачи професор Божидар Томић, који је детаљно проучио историјску грађу везану за поријекло породице Принцип и публиковао занимљиве документе који објективно освјетљавају животни пут породице и најпознатијег члана – Гаврила. Код њега ће, иначе, Гавро заноћити у Тузли, када је уочи Видовдана, ишао из Београда за Сарајево.

Грахово Поље
Грахово Поље

Одакле су Принципи, ко су заправо Гаврилови преци, и како су стигли у Грахово поље? У времену о коме говоримо задруга је била основ патријархалног друштва, она је у исти мах била и економска и друштвена институција. Све је било заједничко. Односи су регулисани на основу патријархалних обичаја који су подразумевали једнак третман свих чланова заједнице. Одлуке су се доносиле после договора свих чланова задруге. Мушки чланови су били потпуно равноправни и „демократски“ су бирали старјешину који је надгледао како се врши подјела рада. Контрола имовине била је колективна. Низ правила понашања обавезивао је све њене чланове на узајамну солидарност. Принципи су вековима живјели у задрузи. Она се одржала све до дјетињства Гаврила Принципа. Његов деда је живео у истој кући са синовима, њиховим женама и дјецом, као и с неудатим кћеркама. Задруга Принципа у Грахову пољу налазила се неколико километара од тромеђе Отоманског царства, Хабзбуршке монархије и Млетачке републике.

ПРИНЦИПИ су водили поријекло из братства Јовићевића, у Грахово поље дошли су почетком осамнаестог вијека, из Грахова у Црној Гори. Прво станиште им је било са друге стране планине Динаре у Далмацији, у селу Полачи. Одатле крећу ка Грахову пољу. Настанили су се у Обљају, које је тад претежно католичко село. Област Грахова била је организована као капетанија и представљала је неку врсту војне границе под управом бега Сијерчића. Команданти су били локални босански феудални господари, а војници муслимани, под именом мартолози. У помоћну службу примани су и поједини хришћани. Гаврилови преци, тада још Јовићевићи постају, граничари стражари. Њихово село Обљај, је удаљено само неколико километара од Грахова. Ту је била стационирана чета војника из оближње капетаније, као и станица за караване који су преносили робу. Принципи, односно Јовићевићи, морали су не само да бране границу од напада са аустријске и млетачке територије него и да је штите од упада разбојника и кријумчара. Пошто су одлично познавали тај предио, били су мајстори да предвиде мјеста пролаза пљачкашких група са друге стране границе и ту су постављали засједе и чекали. Зато су Јовићевићи из црногорског Грахова, који ће стићи у Босанско Грахово, добити надимак „Чека“. Најприје је то био само надимак, а касније ће постати породично презиме.

ЈОВИЋЕВИЋИ, сад већ Чека, задржаће ово презиме све до друге половине 19. века, када га мијењају у Принцип. Један од старјешина њихове породице, односно задруге, звао се Тодор. Био је висок, снажан, напрасит човјек, увек наоружан. Домаћи бегови су га високо цијенили јер је био способан стражар. Кад је на граници владао мир, бавио се помало трговином. Одлазио је преко границе у Далмацију и отуд доносио далматинско црно вино. Божидар Томић је забиљежио да су сјећања на њега дуго била жива у Грахову пољу:

– У богатој ношњи свога краја, са сребрним грудњаком, капом са пауновим перјем, кратком пушком и великим ножем, увијек је јахао на бијелом коњу. Кад је пио, он би побеснио и ко год би са њим дошао у сукоб, сјећао би га се до судњег дана. Кружи прича да је једном на својој слави, Светом Јовану, био пијан и да је на свом бијелом пастуву пројахао кроз католичко село забадајући дуг и оштар нож у сламне кровове ниских колиба – записивао је Томић. – Уграбио је најљепшу дјевојку из овог католичког села и држао је неко вријеме у својој кући… Због његовог дивовског стаса, упадљиве ношње и страха који је код сваког изазивао Млечани су Тодора сматрали за „поглавара племена“ и дали му италијански надимак Принцип (од латинског принципал). С временом, сви чланови његове породице старо презиме Чека промијениће у Принцип.

Када је Гаврило Принцип у јануару 1914. пошао за Београд, набавио је пасош на име Чека.

Илустрација
Илустрација

МУШКИ чланови породице Принцип су листом били у устанку 1875-1878. године. На чело устанка у овом крају стао је њихов комшија, свештеник из Грахова поља, Илија Билбија, који је у складу са обичајима својих предака, „кад су настала тешка времена за народ, оставио крст и мантију и узео пушку у руке“. Билбији се прикључио и Гаврилов деда Јово и за сво вријеме устанка налазио се у главном устаничком штабу у Црним Потоцима. Храброст и умјешност Илије Билбије и Јове Принципа импресионирали су угледног енглеског путописца Артура Еванса, који је једно вријеме боравио у Црним Потоцима и своје утиске о устаницима објавио у „Манчестер гардијану“. Јованов син Илија, а Гаврилов стриц, учествовао је у неколико битака. Као добар и храбар ратник, добио је од кнежевића Петра Карађорђевића, односно Петра Мркоњића, медаљу за храброст. И отац Гаврила Принципа, Петар – Пепо учествовао је у Црнопоточкој буни.

ДОЉЕ АУСТРИЈА

Живот у Београду за младића из Босне био је тежак. Знао је Гаврило да каже да је више био гладан него сит. Да би зарадио неку пару, обављао је тешке физичке послове. Био је и помоћни радник на калдрмисању Карађорђеве улице. Мада празног стомака, био је задовољан, јер се осјећао као слободан човјек и по сопственом признању „први пут у животу, без страха од жандара могао је да виче ‘доље Аустрија’“.

ЧАСНИ ПРОТА ИЛИЈА БИЛБИЈА

После атентата, када је почело суђење, аустријске власти су тражиле од проте Илије Билбије да преправи Гаврилову крштеницу и упише други датум. Он је то одбио и био је погубљен. Иначе, Гаврила је од смртне казне спасило једно слово у крштеници, односно у матичним књигама. Наиме, прота Илија Билбија направио је словну грешку: у црквеној крштеници уписао је нетачан датум Гавриловог рођења – 13. јуна 1894.(умјесто „л“ ставио је „н“), а у матичној књизи исправан датум 13. јул. Ово је био предмет расправе између тужиоца и браниоца. Тужилац је тражио да се као датум Принциповог рођења прихвати 13. јун, како стоји у крштеници, што би значило да је Принцип у тренутку атентата (28. јун) имао 20 година и 15 дана, односно био пунољетан и аутоматски би му слиједила смртна казна. Судско вијеће није прихватило образложење тужиоца, него је као датум рођења прихватило податак из званичних матичних књига. То је Принципа спасило најтеже казне.

Илустрација
Илустрација

РОЂЕН НА ДАН СВЕТОГ ГАВРИЛА
За разлику од деда Јова, којег је красио борбени дух људи испод Динаре, Гаврилов отац Петар – Пепо био је ситан и неупадљив човјек, смирена понашања, јако религиозан, „који није пио ни вино ни ракију“, како су забиљежили хроничари овога краја. Сушта супротност Петру – Пепи била је и Гаврилова мајка Марија – Нана, која је потицала из угледне породице Мичић из сусједног села Малог Обљаја, жена крупна и енергична, спремна да се ухвати укоштац и са највећим тешкоћама у животу. Пишући о Гавриловим родитељима, професор Томић каже:

– Петар и Марија имали су деветоро дјеце, али у тешким приликама у којима су живјели, без медицинске његе и основних хигијенских услова, у животу су им остала само три сина – Јово, Гаврило и Нико. Гаврило се родио 13. јула 1894. године, а име му је на крштењу дао прота Билбија, јер је рођен на дан Светог Гаврила – писао је Томић.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*