Српска академија наука и уметности

Потписан споразум о сарадњи САНУ са Руском националном библиотеком из Санкт Петербурга (видео)

Генерални директор Руске националне библиотеке из Санкт Петербурга Александар Иванович Вислиј и предсједник Српске академије наука и уметности академик Владимир С. Костић потписали су данас Споразум о сарадњи те двије институције.

Костић је приликом потписивања истакао да нема потребе говорити о томе колики гигант у међународној култури и науци представља Руска национална библиотека и шта поменути Споразум значи САНУ.

„Крећемо првим кораком путем који ће, надам се, трајати дуго“, нагласио је Костић.

Он је констатовао да је Санкт Петербург последњих дана „синоним за једну врсту другог међународног лудила чији смо сведоци“.

„Верујемо да потписивање овог споразума показатељ да је разум јачи и да ће пристојност ипак на крају победити и да ће култура и наука, који представљају аманет ове инстутиције, попут воде наћи најмању пукотину могућности да ту поруку пренесе упркос тренутку у коме се налазимо“, рекао је Костић.

Костић је казао да се потписивањем Споразума сви присутни у сали САНУ обавезују на једну врсту континуитета и трајања од кога ће користи имати њих много више од броја присутних.

„Стављам потпис са великим ентузијазмом и то исто очекујем од својих руских колега“, казао је Костић.

Предсједник САНУ је директору Руске националне библиотеке уручио трилогију „Византијско наслеђе и српска уметност“, као и каталог изложбе „Сликари/Ратници/Сведоци“ уз коментар да је ријеч о документима страдања српског народа.

Вислиј је након потписивања Споразума одржао у Академији предавање „Српски рукописи из фонда Руске националне библиотеке“.

Руска национална библиотека, једна од највећих на свијету и најстарија у Русији, основана је 1795. године као Царска јавна библиотека, по одобрењу царице Катарине Велике, са задатком стварања цјеловите збирке руских књига штампаних на територији Русије, штампаних у иностранству на руском језику, као и свих књига о Русији и Русима издатих на другим језицима.

Данас ова библиотека има више од 36 милиона наслова, од чега преко 15 милиона књига.

Међу бројним драгоцјеностима, у њеним фондовима налази се и неколико стотина српских средњовјековних рукописа, међу којима Вуканово јеванђеље, Радослављево јеванђеље, јеванђеље Николе Стањевића, као и 166. лист велелепног Мирослављевог јеванђеља.

Заједничким напором Руске националне библиотеке и Српске академије наука и умјетности, ово културно благо биће пребачено у дигиталну форму и постати доступно најширем кругу корисника.

За вријеме боравка у Србији, Вислиј ће посјетити Народну библиотеку Србије, Библиотеку Патријаршије СПЦ, Библиотеку Матице српске, Огранак САНУ у Новом Саду и Архив на старању САНУ у Сремским Карловцима.

Танјуг/Храм/Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*