Шведска застава

ПОШТОВАЊЕ НАРОДНЕ ВОЉЕ: Шведска неће у НАТО пакт

Иако је шведска Влада раније ове године одлучила да потпише са НАТО пактом Споразум о подршци државе домаћина, онa се отворено изјаснилa да неће тежити чланству у НАТО.

Ова одлука је донијета кратко након објављивања извјештаја, који је наручила Влада Шведске, са циљем да се представе могуће предности и мане чланства у НАТО. У извјештају се наводи да је сценарио по коме Русија напада Шведску скоро па невјероватан, и да ће сваки војни сукоб у Сјеверној Европи највјероватније доћи због ерупције у балтичким државама – гдје се поново Русија представља као могући агресор – али ово је, такође, скоро немогуће.

Маргот Валстрем, Министар спољних послова Шведске је прокоментарисао да даје предност „политичком дијалогу и широким билатералним и међународним партнерствима, над уласком у НАТО“ (локални СЕ: 9. септембар, 2016.). Она је даље додала да слобода од војних савеза добро служи Шведску и помаже у стварању сигурности и стабилности у Сјеверној Европи.

У извјештају се закључује да чланство у НАТО не би помогло у доношењу било каквог значајног решења за тренутни проблем недовољних војних способности Шведске. У ствари, то би највјероватније било скупо за шведске пореске обвезнике. Шведска влада је већ одлучила да би војни трошкови, између 2016. и 2020. године, требало да порасту за 1,2 милијарде долара (Billner 2016), што све укупно износи 27 милијарди долара. Осим тога, такође би се створила непотребна политичка криза са Русијом. Једино „корисно“ у извјештају је питање како ће Шведска реаговати у случају „руске агресије“ у Балтичком региону и даље јачање „застрашујући способности“ Запада (Радио Шведска: 9. септембар, 2016.) – што је учтив начин да се каже „повећавамо нашу моћ, како бисмо ограничили Русију“.

Занимљиво је да се расположење међу шведским становништвом по питању чланства у НАТО промијенило од прошле године. У истраживању које је спроведено у јуну 2016., 49% учесника су рекли да су против уласка Шведске у НАТО (прошле године је било 39%), 33% је имало позитиван став о чланству (прошле године их је било 41%), а 18% је било неодлучно (прошле године 20%) (Локални СЕ, 7. јула, 2016.). У том смислу, одлука шведске владе да остане неутрална по овом питању је у складу са жељама шведског народа.

У Шведској се и даље воде дискусије о томе да ли да и даље само сарађују или да се придруже Стратешком комуникацијском центру НАТО (StratCom), органу створеном да утиче на јавно мнење тако што користи наратив најповољнији за намјере и циљеве Алијансе, као што је „борба против руске пропаганде“. У ствари, StratCom се повезао и у контакту је са разним војним, образовним и владиним установама у Шведској (Stratcomcoe 2016).

Шведска је недавно постала нестални члан Савјета безбједности УН, те се њен утицај и позиције у међународном систему побољшавају. Надамо се да ће се Шведска влада одлучити за неутралан став између Запада и Русије, без обзира на израженије про-натовске и про-америчке ставове. Регионална стабилност и не-конфронтација, како у читавој Европи, и прецизније, у области Балтичког мора, требало би да буду међу највишим приоритетима, а Шведска има могућности да дјелује као дипломатски посредник у том погледу. На жалост, Споразум о подршци нације домаћина и везе са StratCom, могу саботирати ову позицију Шведске, али избор да не тражи чланство у НАТО, може да значи да има наде.

Катехон

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*