Рудник уранијума у Габону

Постоји нуклеарни реактор стар 2 милијарде година

На свијету постоји древни нуклеарни реактор који је радио још прије двије милијарде година – звучи као мит. Можда зато што термин реактор подразумијева нешто што је људских руку дјело, међутим овај реактор потпуно је природан и налази се под земљом у афричкој држави Габон, у регији богатој уранијумом. Уранијум је природно радиоактиван елемент, а услови у овој стјеновитој области испоставили су се као савршени за стварање нуклеарних реакција.

Уранијум је природно радиоактиван елемент, а услови у овој стјеновитој области испоставили су се као савршени за стварање нуклеарних реакција. Овај реактор је потпуно природан и налази се под земљом у афричкој регији богатој радиоактивном рудом

Први људски реактор који је производио електричну енергију почео је са радом 1951. године, стварајући минорну количину енергије. Ова хрпа стијења, са друге стране, производила је нуклеарну енергију прије 2 милијарде година.

Локација је откривена 1972. године, када су француски научници узели узорке уранијума из рудника у Габону, како би их тестирали.

Руда уранијума је састављена од 3 типа изотопа, од којих сваки има одређени број неутрона – уранијум 238 (најчешћи), уранијум 234 (најријеђи) и уранијум 235 (који научници користе за одржавање нуклеарне реакције).

Када су научници тестирали узорке открили су нешто чудно – око 200 килограма уранијума 235 је недостајало. Утврдили су да је маса која недостаје у ствари прошла кроз нуклеарну фузију раздвојивши се тако на друге атоме.

Закључак је зачудио многе, с обзиром да да су потребни строго контролисани услови како би реактор континуирано производио енергију. Дјеловало је немогуће да се то десило случајним стицајем околности када су се чак су и научници толико мучили да створе први функционалан реактор.

Ипак, иако мало вјероватно, није немогуће, јер управо се то и десило – природа је сама направила реактор.

Први услов који је природа морала да испуни јесте довољан проценат уранијума 235 који је послужио као погон за реакцију. Истраживања су показала да је прије 2 милијарде година, када је реакција почела, у земљи била савршена количина овог изотопа.

Други услов јесте извор неутрона. Уранијум 235 се природна распада испуштајући неутроне приликом тог процеса. Тај неутрон моће да се споји са другим молекулом уранијума 235, на тај начин изазивујући фузију. Када се овај неутрон споји са уранијумопм 235 добија се уранијум 236 који је јако нестабилан и брзо се дели, чиме настаје велики број разлилитих стабилних атома и неутрона. Ови неутрони се затим сударају са другим атомима, одржавајући на тај начин ланац реакције.

Овај природни нуклеарни реактор је, такође имао и фактор стабилизације – подземну воду. Како су се атоми делили, енергија и неутрони су се ослобађали. Вода је успоравала неутроне, загријавајући се притом од ослобођене енергије.

Послије неког времена, вода је испарила што је довело до краја реакције, међутим, послије неког времена ток подземне воде се обновио и цео процес је почињао из почетка кроз стотине и хиљаде година.

Ипак, милијардама година, уранијум 235 се истрошио, а остали су само трагови његовог постојања и славних дана вјероватно јединог природног нуклеарног реактора на планети.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*