Витолд Вашчиковски, шеф пољске дипломатије

Пољска тражи да ЕУ буде реформисана у лабаву Унију јаких суверених држава

Шеф пољске дипломатије Витолд Вашчиковски најавио је да ће Пољска умјесто концепта еластичне Европске уније у двије брзине, предложити да се излазак Велике Британије искористи за реформу у лабавију али функционалнију Унију јаких суверених националних држава, повезаних прије свега преко привредне сарадње и заједничких одговора на пријетње по безбједност.

„Већ на наредним сједницама владе представићемо предлог реформи. Као што смо у Пољској представили програм 500+ (дјечијег додатка) и Стан+, тако ћемо у некаквој радној верзији почети да представљамо пројект Европа+. Унија мора да буде функционалнији концепт суверених држава у јакој уједињеној Европи“, казао је Вашчиковски синоћ пољском јавном ТВ сервису TVP.info.

Вашчиковски је, као и јуче премијерка Беата Шидло, критиковао идеју еластичне Европе у којој би својим споријим темпом дубље интегрисано језгро пратиле државе које не желе тако тијесну интеграцију, варијанту реформе након Брегзита којој се приклањају земље оснивачице ЕУ на челу са Њемачком.

„Сугеришем заједничко решење а не стварање малих регионалних формата и тражења излаза на своју руку“, рекао је Вашчиковски.

Шеф пољске дипломатије за данашњу Gazeta Wyborcza оцијенио је да би се заједничким решењем какво ће предложити Бриселу пољска конзервативна влада евроскептичне странке Право и Правда могла избјећи реална пријетња да након Брегзита и друге чланице почну да уцјењују референдумима у настојању да издејствују за себе неке повластице или изузимање из појединих заједничких политика Уније.

„Нема данас планова да Пољска прибјегне уцјени референдумом. Ниједна релевантна политичка сила о томе не говори, то су појединачни гласови“, рекао је о евентуалном Полегзиту Вашчиковски.

Пољска влада, и премијерка и шеф дипломатије, критиковали су предсједника Европског савјета Доналда Туска што на самит ЕУ у сриједу није позвао Велику Британију, а критиковао је и земље осниваче ЕУ, Њемачку, Француску, Италију, Белгију, Холандију и Луксембург што су сазвале за данас у Берлину састанак само својих министара спољних послова о Брегзиту и будућем смјеру евроинтеграције.

„Шеф њемачке дипломатије Франк Валтер Штајнмајер упозорио ме је да међу њемачким колегама влада мишљење да треба Велику Британију казнити за то што није хтјела да иде путем дубље политичке интеграције. Али то би био лажни рецепт зато што би друге земље које су скептичне према политичкој унији почеле да разматрају британски сценарио“, казао је Вашчиковски.

Према његовим ријечима, како год да крену преговори о Брегзиту и реформи ЕУ, Пољска очекује да ће јој бити гарантоване огромне дотације из европских фондова минимално у овом буџетском периоду до 2020. године.

„Све док дефинитивно не напусти ЕУ, Велика Британија има све обавезе и права чланице и зато мора да уплаћује новац у заједнички буџет. Али и када изађе, биће ту неко партнерство. Норвешка, која није чланица ЕУ али користи заједничко тржиште, за то плаћа. Ако Велика Британија буде хтјела да сарађује са ЕУ по норвешком моделу, њен улог неће бити осетно мањи него сада“, казао је шеф пољске дипломатије.

За разлику од Пољске, друге двије чланице Вишеградске четворке, Чешка и Словачка, настоје да и након Брегзита у некаквој реформисаној ЕУ остану у главном језгру дубље интеграције гдје се доносе кључне одлуке.

Агенције/Принцип

Један коментар

  1. Pa, dobro, neka bude tako, ali ko ce onaj olos i neradnike iz brisela i ostalih eu ispostava da izdrzava, pitanje je sad.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*