Илустрација

ПОГЛЕД ИЗ РУСИЈЕ: Премијер Црне Горе губи контролу

Премијер Црне Горе Мило Ђукановић није био у стању да ријеши политичку кризу у земљи. Одлучио се на очајнички корак, шаљући сигнал за помоћ НАТО-у и за оно што се дешава окривио – управо Русију.

Ђукановић сматра за оптималну варијанту да представи Русију као дестабилизирајући фактор, како би добио подршку за своје настојање да уз учешће Запада поврати ред у земљи, док истовремено овакве акције на сузбијању популарних протеста постају строжије.

„Нема сумње да Русија наставља да заузима активну улогу у организацији протеста против власти у Подгорици“, рекао је Ђукановић и додао да су доказ томе три недавне изјаве руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова везане за улазак Црне Горе у НАТО.

„Више је него довољно чињеница које указују на то да су организатори протеста у Црној Гори, на жалост, имали јаку подршку изван Црне Горе, а циљ је да се заустави улазак Црне Горе у НАТО“, рекао је Ђукановић.

Када је ријеч о изјавама руског министра иностраних послова, Ђукановић је навео да се прва тицала његовог одласка за Вашингтон, друга је услиједила одмах након првих антивладиних протеста у Подгорици, док је трећа стигла претходне суботе када је Лавров упозорио да улазак Црне Горе у НАТО може постати проблематичан из угла стабилности демократског развитка Црне Горе. (Спутњик)

Талас протеста је могао и да се не догоди, посебно зато што у основи протеста није сукоб око убрзаног приступања НАТО-у, ка чему Ђукановић води своју земљу. Незадовољство курсом владе због њене немогућности да ријеши хитне социјалне проблеме 680.000 људи, сиромаштво, незапосленост и економска криза — то су питања која су демонстранти поставаали Ђукановићу.

Али да би се ријешили унутрашњи проблеми на озбиљан начин, човјек остаје увијек сам у тој борби. Сасвим је друга ствар имати спољашњег непријатеља, било да су то „српски националисти“ или „непријатељи демократије и европског избора“. Не треба губити из вида чињеницу да се на „спољне факторе“ домаћих протеста Ђукановић није жалио домаћим новинарима, већ хрватској телевизији.

Са таквим приступом тешко је чути захтјеве демонстраната за оставку садашњег кабинета и формирање владе националног јединства. Није изненађујуће ни то што је ултиматум влади, који је истекао претходне суботе, остао без медијске покривености. Као резултат тога, протестна акција коју је покренула коалиција опозиционих партија Демократски фронт претворила се у покушај демонстраната да спонтано провале у зграду парламента. Полиција је добила наредбу да окупљене растјера сузавцем, док је премијер добио прилику да опозициони покрет назове „покушајем државног преврата“ и оптужио Русију да стоји иза ових протеста.

Међутим, позивајући се на изјаву руског Министарства спољних послова, Ђукановић је за протесте оптужио Москву, о чему у тој изјави није било ни помена. Изречене су оптужбе на рачун Русије које се могу „прилијепити“ било којој држави од које се жели направити непријатељ. Према ријечима премијера Црне Горе, руско Министарство иностраних послова „издало је саопштење у којем се истиче да пут Црне Горе у НАТО може бити проблематичан у смислу стабилности и демократског развоја“. То је свима требало да буде сигнал да Русија „угрожава стабилност европске државе“ и „жели да га «откотрља» са демократског пута развоја“.

Ево како у стварности изгледа саопштење руског Министарства иностраних послова:

„Ми смо више пута нагласили да је интерес Русије стабилна и успјешно развијена Црна Гора. Истовремено, немогуће је не видјети да, супротно тврдњама да које црногорско руководство добија од западних земаља, укључивање ове земље у процес евроатлантских интеграција не доводи до консолидације и просперитета. Напротив — постоји политичка и идеолошка поларизација друштва, погоршање социјално-економских проблема. Стиче се утисак да убрзана промоција Црне Горе у НАТО истовремено подразумјева потискивање алтернативних приступа“.

Као што се види, теза о стабилности црногорске државности је потпуно искривљена, уопште се не говори о недемократичности избора већ се само констатује чињеница да поларизација односа у друштву и раст економских проблема могу бити у вези са исфорсираним укључивањем Црне Горе у НАТО.

Новинари и извјештачи уважених западних медија олако су прешли преко изразито анти-натовских демонстрација, готово их и не помињући, док су бар двије опозиционе странке чланови Демократског фронта, за приступ земље у НАТО.

– Један од демонстраната је држао транспарент: „Никада у НАТО“, а други су говорили да се не ради о избору између НАТО и Русије, већ о елементарном сиромаштву- пише у Гардијану.

„Ђукановић је опљачкао нас, ми не радимо, а привреда је пропала“ — наводи новинар ријечи демонстраната. Аутор чланка објављеног у New York Times-у додаје: „Демонстранти носе транспаренте на којима се могло прочитати „За војну неутралност Црне Горе“. Један од њих је рекао: Ми смо против НАТО-а, али већина нас смо само гладни“.

Јасно је да брзи улазак или неулазак Црне Горе у НАТО не решава социјалне и економске проблеме, што су демонстранти и покушли да саопште предсједнику. Што дуже Ђукановић буде покушавао да то сакрије иза екрана у потрази за спољним непријатељем, мање је вјероватно да ће бити у стању да настави своју политичку каријеру у руководству Црне Горе после следећих парламентарних избора, чак и ако они, супротно захтјевима опозиције, буду редовни.

Андреј Архипов/News-Front

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*