У Долима, покрај села Миљковац у Пиви, обиљежене су 73. године од страдања пивског народа за вријеме Другог свјетског рата

ПИВСКИ ВИТЛЕЈЕМ: Обиљежене 73. године од злочина у Долима за вријеме Другог свјетског рата

У Долима, покрај села Миљковац у Пиви, обиљежене су 73. године од страдања пивског народа за вријеме Другог свјетског рата. Свету архијерејску литургију служио је епископ будимљанско-никшићки владика Јоаникије са бројним свештенством и монаштвом, а на мјесто страдања окупио се већи број Пивљана. Ту су били и ученици другог и четвртог разреда из плужинског Образовног центра.

Јоаникије, који Дола назвао српском голготом и пивским Јасеновцем казао је да је то најбоље мјесто да се људи измире.

Владика Јоаникије
Владика Јоаникије

„Овдје треба да човјек одложи сваку сујету, неслогу и мржњу, сваку пакост. Овдје човјек треба да се оспособи да опрости ближњима, али и да затражи опроштај. Ово је мјесто мира и помирења за наш народ“, казао је Јоаникије и додао да се нада да ће завладати мир како у душама људи, тако и у отаџбини.

Казао је да је Општина Плужине једина у Црној Гори која на црквеним скуповима преузме улогу домаћина и помогне да се сваке године у Долима организује помен невиним жртвама.

Не зову Дола, како рече проф. др Јован Делић без разлога „пивским Витлејемом и зидом плача“. Тамо је 7.јуна 1943.године фолксдојчерска јединица „Принц Еуген“ за сат убила 522 људи, међу којима и 109 дјеце, од којих је једно рођено на губилишту. У сваком селу пивске жупе тих десетак дана 1943.године, када је поменута јединица убила око 1.260 Пивљана, било је по једно стратиште, а Дола су била највеће мјесто страдања. Нажалост, о страдању пивског народа у историјским књигама за основце и средњошколце налазе се само двије-три реченице, тако да велики број људи у Црној Гори није чуо за „пивску крваву бајку“ коју је преживио само Милош Гломазић и био свједок најтежег злочина у Пиви који се догодио за вријеме Другог свјетског рата. Гломазић је преминуо прије 30 година.

Делић је казао да су Дола постепено постајала свето култно жртвено мјесто, а да је жртва дозријевала како је дозријевала и наша свијест о новим пивским мученицима, о стријељаној дјеци.

“Када је на велику жртву одговорено нашом малом жртвом и када је на жртвено мјесто с Ловћена у Пиву слетјела Његошева капела било је јасно да су жртва и дух свети побиједили вражју јединицу и ђавоље дјело. Мјесто злочина постало је жртвено, па онда свето мјесто”, казао је Делић.

Невине жртве биле су подијељене у три групе – једну су чинили мушкарци старији од 15 година, другу жене и дјевојке, а трећу дјеца. Редослијед убијања био је обрнут. У тим долинама је 1977. године направљен меморијални комплекс, рад вајара Луке Томановића, а прије десет година изграђена је и црква, реплика ловћенске капеле. Сада се поред цркве гради звоник.

Православни појац Лука Цицмил
Православни појац Лука Цицмил

Са Пивљанима су били и побратими из Велике под Чакором које је зближила иста невоља и исто страдање. Тамо је иста СС јединица, потпомогнута брдском „Скендербег“ дивизијом, 28. јула 1944. године за само два сата на најсвирепији начин убила преко 500 људи, жена и дјеце. У име Величана скуп је поздравио Војо Стешевић.

“Дубоко људски жалимо због свих жртава било гдје да су пале, па и у најновијим ратовима при распаду Југославије за које са највиших државних мјеста стигоше извињења и покајања, али нас боли и што за више од седам деценија нико не окаја злочине фашиста И есесоваца у Велици и Долима”, казао је Стешевић.

Након причешћа окупљених освештан је и пререзан славски колач који је донио овогодишњи домаћин Жељко Митрић, док ће наредне године домаћин бити Мирко Кецојевић.

Представници општине Плужине на челу са предсједником Мијушком Бајагићем, као и борци, антифашисти и комунисти, положили су вијенце на једно од три спомен обиљежја у Долима.

Организатори помена су Општина и Центар за културу Плужине, Епархија будимљанско-никшићка и манастир Пива. На крају је одржан пригодан културно умјетнички програм. у коме су учествовали појац Лука Цицмил који је премијерно извео своју пјесму о Јаглики Аџић, гуслар Мирко Вуковић, пјесник Ранко Мићановић и Црквени хор при цркви Св. Јована Крститеља из Плужина.

Вијести/Светлана Мандић

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*