"Протестанти" ДФ-а и Милови специјалци

ПЕТРОВА: „Креативна дестабилизација“ Црне Горе

  • Ако већ Црна Гора не може да буде примљена у НАТО, а Ђукановићев режим постаје све непопуларнији, услед растуће социјално-економске биједе становништва и растуће криминализације друштва, следећа најбоља ствар за интересе САД била би дестабилизација Црне Горе, слично украјинском моделу
  • Умјесто „креативне деструкције“ какву је рекламирао један од америчких неоконзерватнивних идеолога, Мајкл Ледин, гдје се руши постојеће да би се наметнуло нешто ново (односно прозападно) сада на сцени имамо покушаје „креативне дестабилизације“, гдје се нуди само хаос тамо гдје Запад више није способан да наметне сопствени поредак
  • Али, то није руска методологија када је ријеч о односима са другим државама, гдје се Русија упорно држи начела немијешања у унутрашње ствари суверених држава, што је посебно важно у овом времену, када Русија све снажније иступа против споља инспирисаних покушаја смјена легалних власти у другим државама и организовања тзв. обојених револуција
Пише: Анна Петрова

Нестабилност која је захватила Црну Гору током последњих мјесец дана, почев од првих протеста дијела опозиције владајућем ДПС-у, односно Милу Ђукановићу, који је у врху власти још од 1989. године, посједује карактеристике које упућују на западна изворишта садашње државне кризе.

То звучи парадоксално на први поглед, с обзиром да је Мило Ђукановић, још од краја 1990-их година, јасно и недвосмислено про-западни, а од скоро и отворено анти-руски политичар и заговорник учлањења Црне Горе у НАТО.

С друге стране, међутим, у самој Црној Гори је анти-НАТО осјећање међу обичним народом и даље убједљиво већинско, што због НАТО агресије на Југославију 1999. године, што због традиционалних, вишевјековних веза са Русијом, без које се Црна Гора не би одржала у вријеме вишевјековне отоманске окупације српског етничког простора.

Додатно, постоје јаке индиције да неке моћне европске државе унутар НАТО нису подржавале пријем Црне Горе, из различитих разлога.

Ако већ Црна Гора не може да буде примљена у НАТО, а Ђукановићев режим постаје све непопуларнији, услед растуће социјално-економске биједе становништва и растуће криминализације друштва, следећа најбоља ствар за интересе САД била би дестабилизација Црне Горе, слично украјинском моделу.

У прилог томе иде чињеница да смо ове године већ били сведоци покушаја дестабилизације Македоније, убацивањем терористичких групација са НАТО-окупираног „Косова“. У исто вријеме, САД агресивно промовишу међународну легитимизацију „Косова“, кроз пријем у међународне организације, попут Међународног олимпијског комитета и других спортских федерација, као и Унеска. Паралелно с тим, врше се огромни притисци на Србију да укине све своје државне структуре у покрајини, што дестабилизује политичке прилике у самој Србији, док у исто вријеме храни радикализам на „Косову“ и Албанији, која се охрабрује у својим великоалбанским аспирацијама. А Велика Албанија није пријетња само Србији, већ и Црној Гори, Македонији и Грчкој.

И БиХ је такође на мети англо-америчких покушаја дестабилизације региона. Стварају се додатни притисци на Републику Српску, овог љета се покушало са наметањем резолуције о Сребреници унутар СБ УН – што би трајно затровало односе у БиХ тако што би се оправдало етикетирање Срба као „геноцидних“ а Републике Српске као „геноцидне творевине“, а англо-америчке дипломате отворено нападају и критикују предсједника РС Милорада Додика.

На крају, руски утицај се током последњих година неумитно шири по српском етничком простору – а и шире. Запад нуди нова задуживања и празна обећања, док Русија нуди конструктивну, обострано корисну сарадњу, попут пројекта Јужни ток, свјесно и намјерно минираног од стране западних сила. Западни јавни званичници су више пута јавно изразили забринутост над ширењем руског утицаја и раста популарности Русије и њеног предсједника Владимира Путина међу обичним народом региона, што је додатно потпомогнуто 1. руским ветом на резолуцију о Сребреници у СБ УН, 2. ефикасном и легалном руском интервенцијом у Сирији, 3. руским конструктивним и неконфликтним приступом простору бивше Југославије.

Отварање кризе у Црној Гори, гледано са овог становишта, представљало би стварање нове неуралгичне тачке у региону и ширење тзв. појаса дестабилизације, налик на рецепт „арапског прољећа“. Запад више није у стању да понуди нове моделе или одговоре, али је зато изузетно способан да производи кризе, којима је далеко лакше и јефтиније управљати него вазалним режимима. Умјесто „креативне деструкције“ какву је рекламирао један од америчких неоконзерватнивних идеолога, Мајкл Ледин, гдје се руши постојеће да би се наметнуло нешто ново (односно прозападно) сада на сцени имамо покушаје „креативне дестабилизације“, гдје се нуди само хаос тамо гдје Запад више није способан да наметне сопствени поредак.

Индикативно је да су организатори протеста у Црној Гори, предвођени Демократсим фронтом, странке које представљају мањински дио опозиције владајућој коалицији ДПС/СПД. Већински дио опозиције, предвођен ДЕМОС-ом Миодрага Лекића, за који се сматра, на основу претходних изборних резултата, да би могао да привуче око 20% гласова (наспрам 5-6% за ДФ) – није учествовао ни у претходним 20-дневним протестима пред скупштином Црне Горе, ни у синоћним, који су се насилно завршили. Зашто је већински дио опозиције свјесно искључен из заједничког фронта против Ђукановића? А кажемо свјесно, јер ДЕМОС није био позван да се укључи у протесте кад су они кренули и јер су се, током протеста, повремено са бине могле чути увредљиве ријечи упућене на рачун лидера ДЕМОС-а. Зашто, ако се жељела промјена власти на улици, није позвана главна опозициона структурда да узме учешће?

Индикативно је такође то што су протести обустављени на неколико дана, после успјешног протеста и шетње 18. октобра, иако је тада Ђукановићев режим био темељно пољуљан. Зашто му је дат „ултиматум“ од 6 дана, односно 6 дана да се консолидује?

Овим се не тврди да је дио опозиције који је организовао протесте свјесно то радио у функцији западних интереса, јер за то нема конкретних доказа. Али, ако је из протеста искључен већи дио опозиције, ако је режиму дат предах од цијелих 6 дана у тренутку кад је био опасно пољуљан, ако је синоћни протест тако брзо претворен у насилни, и од полиције и од појединих демонстраната – нису ли то елементи који иду на руку про-западном и про-НАТО режиму Мила Ђукановића?

За крај, треба рећи и то да није било никаквог видљивог присуства или утицаја који би указао на било какву руску улогу у организовању протеста. Наравно, Русија је више пута јавно испољила неслагање са уласком Црне Горе у НАТО. Али, то није руска методологија када је ријеч о односима са другим државама, гдје се Русија упорно држи начела немијешања у унутрашње ствари суверених држава, што је посебно важно у овом времену, када Русија све снажније иступа против споља инспирисаних покушаја смјена легалних власти у другим државама и организовања тзв. обојених револуција. Дакле, руско мијешање у унутрашње односе у Црној Гори би директно поткопало један од кључних стубова руске спољне политике.

У истом контексту, примјетни су били врло агресивни и медијски добро покривени напори власти Црне Горе, као и НАТО-лобиста у региону да оптуже Русију да стоји иза протеста у Црној Гори, у стилу „држ’те лопова“. Да су избили озбиљнији нереди у Црној Гори, сигурно је да би се додатно појачали напори да Русија буде оптужена за њихово изазивање и њихове последице. А онда би било још лакше НАТО-у да се појави у улози „спаситеља“ и „чувара стабилности“.

Принцип/Фонд Стратешке Културе/news-front.info

Један коментар

  1. Dobro je napisala ova Ruskinja Ana Petrova. Sledi nam zapadna destabilizacija Crne Gore u izvodjenju crnogorskog rezima i kupljene crnogorske kvaziopozicije kroz zapadnu reziju sirenja haosa. Kada krene gradjanski rat u Crnoj Gori i zlocinacki udar na Srbe i Mitropoliju onda ce nam zapadni „prijatelji“ pustiti siptarske kerove sa lanca da okupiraju djelove Crne Gore. Da nas „nagrade“ za nas nesojluk i zapadno slugeranjstvo. Sve je spremno za zapadni scenario dirigovanog haosa u Crnoj Gori.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*