Илустрација

ПЕТРОВ ПОСТ

О циљу, смислу и суштини Петровског поста; о томе како ускладити апостолско служење и свој живот, апостолски дар ријечи и наше способности; о потреби за словесним смиравањем самог себе и продуховљавању свега што изговоримо, говори протојереј Артемије Владимиров.

Како су сви људи различити, зар не? Чак и православни народ размишља и осјећа различито. Наступило је ведро и врело љето. Иза нас је, драги пријатељи, остао светоносни празник Васкрса. На Тројицу, педесет дана касније, окупили смо се у храмовима, на кољенима смо молили Оца и Сина и Светог Духа да нам пошаље Божанску благодат која нас обнавља. А ево и Петровског поста.

Јеванђеље
Јеванђеље

Немојмо, пријатељи, роптати због онога што је Мајка-Црква узаконила. Овогодишњи пост уопште није дуг, траје само до 12. јула. Али да бисмо носили бреме Апостолског поста, да бисмо се са свим богољупцима радовали могућности да се бар мало уздржимо од мрсне хране, хајде да видимо који су циљ, смисао и суштина ове црквене, а то значи – Божанске, установе. Да, у праву су они који кажу да је цијела Саборна Апостолска Црква овај пост увела нешто касније у односу на Велики пост. Али по сведочанству преподобног Серафима, све што је прихватила и цјеливала наша Мајка-Црква, треба да буде драго сваком њеном чеду.

У књизи Дјела апостолских читамо да су хришћани које су изабрала дванаесторица ученика за благовијест Јеванђеља постили и молили се, а након што су апостоли ставили руке на њих разишли су се по свим крајевима васељене како би и ближњима и даљњима донијели вијест о васкрслом Христу. Петров или Апостолски пост најближе је повезан с даром ријечи који је свако од нас од рођења добио одозго као драгоцјену црту образа Божијег. Тим прије што је већина нас словесна, ми смо Словени – племе и народ за које је ријеч средство за прослављање Творца. Апостолски пост нам је потребан управо зато да бисмо ограничивши унеколико своју утробу – а „сит стомак је, – како свједочи руски народ – глув за учење“ – подстакли у себи дар словесности, како би наше мисли – унутрашња ријеч, која обитава у дубинама бесмртног људског духа… дакле да би наше мисли мало-помало постале светлије, и да би од испрекиданих и извијених, несистематичних, као свијетле нити биле устремљене ка извору бића – Богу и претвориле се у тајну и срдачну молитву.

Онај ко ходи пред лицем Небеског Оца, ко у тајни своје душе бесједи с Оваплоћеном Ријечју, као што је то било својствено великим и духоносним људима-апостолима и њиховим наследницима, добија посебну благодат – свједочанство о Васкрслом Христу. Наравно, не самовољно, не на сопствену иницијативу, већ по послушању свештеноначалију. Уосталом, сваки хришћанин, како тврди апостол Петар, треба да зна одговори о својој нади (в.: 1 Петр. 3: 15).

У току овог поста, како ми се чини, посебну пажњу треба да обратимо на то да све што чинимо, чак и мали поступци, сваки корак, свако словесно дјело буду усклађени с вољом Божијом, добром, угодном и савршеном. Боља су дјела без ријечи, него ријечи без дјела, зар не? Усклађеност дјела и ријечи, потврда основа наше вјере и заповијести које смо позвани да испунимо према Творцу и ближњима представљају најкрасноречивије свједочанство о Васкрслом Христу.

Али размислимо: колико отприлике ријечи дневно трошимо на међусобно општење? Нећемо погријешити ако кажемо: милион. Можда и више. Међутим, Спаситељ нас упозорава и каже да се свака празна ријеч, без садржаја, ријеч којој је туђ морални смисао, лишена духа истине и љубави, испрљана лукавством, вулгарношћу, љутњом, нечистотом, гордошћу и надменошћу, претвара у осуду носиоца ријечи. За сваку празну ријеч људи ће дати одговор на дан Суда.

Дакле, Апостолски пост нам је дарован као вјежба. Као прво, свете исихије. Да ли сте чули за ову изванредну грчку ријеч? Исихија је свето тиховање. Пост уз унутрашњу усмјереност ка Богу. Апостолски пост правилно пости онај ко се труди од раног јутра, као што је речено: „Излази човјек на посао свој… на рад свој до вечери“ (Пс. 104: 23) – до сумрака, да у дубини душе разговара с Оваплоћеном Ријечју, да се обраћа свезнајућем и свемилостивом Спаситељу у тајни срца. „Господе Исусе Христе, благослови, опрости, помилуј, научи, укријепи. Господе Исусе Христе, Сине Божији, смилуј се мени грешном.“

„Именом се Твојим радују“ (Пс. 89: 16) – тако је цар Давид још 1000 година прије Христовог Рођења говорио о томе да молитва човјека који не жури у овом дјелању, ко је обавља с пажњом, с смислом, с паузом, а што је главно – с дубоком вјером и надом у милост Божију… оваква молитва постаје веома лако, радосно, инспиративно дјело које доноси унутрашње задовољство и дарује пуноћу битија.

Како је за нас природно и радосно да у току љетњег поста, одлазећи у природу, шетајући дуж Пахре и Десне, гледајући тиху воду ријека у Подмосковљу, ослушкујући шуштање лишћа и гледајући небеско пространство, славимо Господа Који нам је даровао да се наслађујемо имајући четири годишња доба: љето, јесен, зиму и прољеће. Код Бога, у природи, нема лошег времена. Кроз молитвену везу с Творцем накратко се ослобађамо досаде, туге, чамотиње, па чак и депресије које су својствене становницима градова. Напротив, осјећамо плиму животних, виталних снага, тако да поново желимо да живимо, и да се молимо, и да се трудимо у славу Господа и на добробит ближњих.

Тиховање-исихија, сједињено с молитвом, заиста обнавља човјекове душевне и тјелесне снаге, избавља га од стреса, од неке лажне пометње и уједно нам даје драгоцјену резерву животне снаге, неопходне за међусобно општење. У току Апостолског поста позвани смо да будемо благовјесници који шире радост и бодрост, да имамо активан животни став, да будемо спремни да чинимо добро по којем се хришћанин прије свега разликује од човјека којем је туђа нада у свемогућег и сведоброг Бога.

И сјетимо се да је дар ријечи заиста свети дар и зато будимо трпељиви према нашим сродницима и укућанима. А ми се, нажалост, често не бринемо да изгледамо „комилфо“ – како треба, не стидимо се да испољимо нека најгора, врло незавидна својства наше природе. Погледајте лица Московљана. Како се ујутру не стиде да стављају примједбе најдражим и највољенијим људима. Колико се често мува претвара у слона и ситнице, које уопште не завређују пажњу мудрог, интелигентног човјека са животним искуством, постају нека ђавоља искра, која се претвара у пламен раздора, међусобних прекора, свађа, тешких увреда, а понекад чак и радњи које су неспојиве са звањем човјека, грубости и свега што за њом слиједи. Апостолски пост на је неопходан као ваздух. И хајде да себи сами тајно дамо задатак да никога не вријеђамо, да никога не љутимо, да умијемо да се осмјехнемо у потребном тренутку, да ублажимо туђе нападе и неку злобну и ироничну ријеч мудром шалом, да преведемо разговор у нормалан ток, да утјешимо онога ко на свијет више не гледа дјетињим очима, већ се затворио у сопствену љуштуру и налази се близу очаја. Мислим да ће без обзира на то колико да је скромна ова животна поставка, човјек који је доследно остварује, кроз мало доћи до великог.

Свети Апостоли Петар и Павле
Свети Апостоли Петар и Павле

Шта је то велико? Оно се може чути, рецимо, у дивним библијским ријечима које су изашле кроз уста пророка, а кроз старозвјетне Божије људе је с нама говорио и говори Сам Бог: „Ако одвојиш часно од недостојног, бићеш као Моја уста“ (уп.: Јер. 15: 19). То је дивно Божије обећање. Ако у вашем присуству човјек псује или дијете-пубертетлија отворено лаже, покушавајући да сакрије своја непристојна дјела, ви као мудар родитељ, свештеник, васпитач, учитељ, просто као моралан човјек, савјетујете таквог распојасаног омладинца, разговарате с њим чистим руским књижевним језиком, избјегавајући вулгарне интонације, компјутерске новокованице, сленг и остале поскочице које се данас свако мало откину са језика сваког другог… и сами ћете, не знајући за то, послужити просвјетљењу ума, ублажавању срца, умирењу душа неколико десетина људи. Такав је значај ријечи која је обогаћена Божијом благодаћу.

Хајде да се у току овог поста сјетимо заповјести које нам упућује апостол Павле упућује, а везане су за људску ријеч.

„Браћо, – каже првоврховни апостол Павле, – немојте лагати једни друге“ (уп.: Кол. 3: 9; Еф. 4: 25). Заиста, лаж је од ђавола. Човјек који помало лаже брзо остаје без поштовања и стиче реноме (рђаву славу) брбљивца којем се ништа не може повјерити, који не поштује своје обавезе.

„Трула ријеч нека не излази из уста ваших“ (Еф. 4: 29). Трула ријеч је ријеч која мирише на трулеж, која смрди. Очигледно, то је вулгарна, ниска, стилски рогобатна ријеч, псовка. Не треба ја да вам причам како пуцају по шавовима наше брачне везе само зато што мужеви испољавају такву неотесаност, не плаше се да својој животној другарици или дјеци кажу нешто од чега људима који су иоле пристојни и васпитни, отпадају уши.

„Нека ваша ријеч, – моли апостол, – буде зачињена благодаћу, како би поучавала онога ко слуша“ (уп.: Кол. 4: 6; Еф. 4: 29). Благодат је љубав, жеља да се послужи човјеку, да му се учини нешто заиста добро. Како је данас, у вријеме равнодушности, егоизма и окорелости срца, нажалост, ријетко чути ријеч која је упућена управо теби, промишљену и добронамјерну ријеч. Ријеч која је испуњена енергијом љубави. Истаћи ћемо да се оваква ријеч не везује. Немогуће ју је везати. Она пролази кроз све препреке. Ријеч која се износи из дубине срца које воли, које је милостиво и које се моли, је заиста крилата. Проничући у скривене кутке људских срца она има неочекиван одјек. У људима се појављује саосјећање и повјерење. Њихова срца се отварају попут цвијећа, у сусрет ријечи у којој нема користољубивости, већ за циљ има ублажавање људских срца.

Дакле, ступили смо, драги пријатељи, у Петровски пост. Он је врло лак у поређењу с великим. У току већине дана дозвољено је јести рибу. „Хватајте се, рибице, велике и мале!“ Али за нас, свештенике, такве „рибице“ су бесмртне људске душе. И нека би дао Бог да сви и сад, ушавши у чисту и кристалну воду Апостолског поста, почнемо да пливамо узводно, насупрот духу овог свијета, чувајући у овом свијету испод мјесеца јасне мисли, захвалност тежњи, „предивне пориве душе“, усмјеравајући их на добробит наших ближњих.

Протојереј Артемије Владимиров
Са руског Марина Тодић

Православље.ру

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*