Споменик Гаврилу Принципу у Београду

ПАВЛОВИЋ: Кристофер Кларк – историчар који је Принципа назвао терористом

  • Први свјетски рат, као тема, уопште није специјалност овог професора, тако да је његово знање о овој области прилично скромно, што се може и закључити на основу површних информација изнијетих у књизи
  • Његова књига доживјела је велики успјех у Њемачкој, којој данас одговара да кривица за Први свјетски рат буде укинута или бар скрајнута, па су знатно допринијели на маркетингу његове безвриједне књиге
  • Данас, Кристофер Кларк похвално говори о Србији, што нас даље наводи на само један закључак – новац. Или је изабран и плаћен да, као велико име међу свјетским историчарима, покуша да изврши ревизију историје, јер је Њемачкој превише да буде крива за оба свјетска рата
Пише: Славиша Павловић

Скоро читав један вијек, организација Млада Босна била је окарактерисана као покрет за ослобођење. Поред Гаврила Принципа, атентатора на Франца Фердинанда, чланови ове организације били су многи студенти и академски грађани будуће Југославије. Један од њих је и Иво Андрић, добитник Нобелове награде за књижевност 1961. године.

Но, протеклих година, по тврдњама неких историчара, Млада Босна је била терористичка организација, док је познати професор историје на Кембриџу Кристофер Кларк отишао корак даље и Младу Босну упоредио са Ал Каидом. Његова књига „Мјесечари“, у којој говори о Првом свјетском рату, у Њемачкој је доживјела тираж од преко 100 000 примјерака.

Али, ко је Кристофер Кларк?

Рођен је у Аустралији и у овом тренутку је сигурно један од најпознатијих свјетских историчара. Свјетску славу стекао је књигом „Мјесечари“, међутим, у научним круговима је познат као изузетан експерт за историју Њемачке и Пруске у 19. вијеку, можда чак и најбољи историчар у тој области. Први свјетски рат, као тема, уопште није специјалност овог професора, тако да је његово знање о овој области прилично скромно, што се може и закључити на основу површних информација изнијетих у књизи.

Наиме, Кристофер Кларк говори о терористичкој организацији Млада Босна, коју због тога многи упоређују са Ал Каидом. На првом мјесту, терористички напад и атентат, који је организовала Млада Босна никако не могу бити синоними. Гаврило Принцип је био држављанин Аустроугарске. Његова тежња је била ослобођење Босне и Херцеговине и свих Јужнословенских народа, што се догодило четири године касније, а том ослобођењу кумовале су велике силе: Велика Британија, Француска, САД, Белгија…

Такође, Гаврило Принцип је након рата проглашен херојем и у годинама које су долазиле, његово име, није само у Србији, већ и у свијету било везано за револуционарне покрете за ослобођење. Један од чланова Младе Босне, писац и дипломата, Иво Андрић, примио је у Стокхолму Нобелову награду за књижевност. Да ли је могуће да свјетска јавност додијели тако велико признање једном терористи?

Упоредо, Кристофер Кларк говори о повезаности Аписове Црне руке, као и самог Аписа са Гаврилом Принципом, иако се њих двојица никада нису ни срели ни разговарали. Но, мали број људи, који познаје историју као науку, врло добро зна статус Кристофера Кларка у свијету. Сигурно да је он један од најпознатијих историчара, сигурно и да ужива велико поштовање у свијету када се посматра историја Њемачке или Пруске у 19. вијеку, међутим, када је у питању Први свјетски рат, Кларка нико у научним круговима не схвата озбиљним историчарем.

Његова књига доживјела је велики успјех у Њемачкој, којој данас одговара да кривица за Први свјетски рат буде укинута или бар скрајнута, па су знатно допринијели на маркетингу његове безвриједне књиге.

Али, у свему овоме, поставља се питање, односно мотив, због чега је Кларк писао књигу?

Он је већ познато име и медији му нису потребни да би стекао славу. Пошто је ожењен Њемицом, сигурно да је једна од побуда била љубав према тој земљи, међутим, на основу каснијих изјава о Сарајевском атентату и кривици Србије, закључак је лако извести.

Наиме, када су многи историчари оповргли Кларкове тврдње, и сам аутор књиге „Мјесечари“ почео је са изјавама да Србија није крива за Први свјетски рат, као ни Гаврило Принцип.

Данас, Кристофер Кларк похвално говори о Србији, што нас даље наводи на само један закључак – новац. Или је изабран и плаћен да, као велико име међу свјетским историчарима, покуша да изврши ревизију историје, јер је Њемачкој превише да буде крива за оба свјетска рата, или је унапријед осјетио да ће његова фикција навести Њемце да купују књиге и заради велики новац од продаје.

За крај, подсјетимо се његове изјаве у Загребу:

„Гаврило Принцип и његови помоћници нису били терористи, већ храбри, посвећени и богати идеалима, али сиромашни искуством“.

Славиша Павловић

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*