Папа Фрањо

Папино додворавање Србима је опасна игра са свим православцима

Бивши хрватски амбасадор у Ватикану Филип Вучак објелоданио је да је папа Фрања још јуна 2014. одлучио да се пролонгира канонизацију контроверзног кардинала Алојзија Степинца.

Раније је ватикански амбасадор у Београду Орландо Антонини изјавио да процес канонизације загребачког надбискупа током Другог свјетског рата у тзв. Независној држави Хрватској неће бити настављен прије или током рада заједничке српско-хрватске комисије, коју је папа иницирао. Папа је и предсједнику Србије Томиславу Николићу прошле године казао да му се не жури да Степинца прогласи за свеца.

Овај папин потез намеће питање да ли се канозиција војног викара Павелићеве усташке војске одлаже због опасности од прекидања екуменског процеса и поновног уједињавања хришћана, те да ли је истовремено у питању папин покајнички гест јер га у родној Аргентини одавно оптужују за сарадњу са војном хунтом када је страдао велики број људи? Такође, да ли папа пролонгира канонизацију зато што је још у Аргентини добро упознао хрватску усташку емиграцију, или због тога што је у Риму откривен скандал да Ватикан од локалних католичких цркава дебело наплаћује ореоле за потенцијалне свеце из њихових средина?

Вјерски аналитичар Драшко Ђеновић сматра да „у овим питањима има аргумената за папин став“ и напомиње да „и Србима и Хрватима треба да буде јасно да садашњем папи нису толико битни као што сами мисле“.

„И једни и други, у ствари, служе за поткусуривање у дугорочним плановима Ватикана. Што се папиног тренутног потеза тиче, Срби немају разлог да ликују, јер је недавно ватикански амбасадор у Загребу Алесандро д’Ерико изјавио како му је папа Фрања рекао да нема ништа против светости Степинца нити против Хрвата, али да се нашао у ситуацији где би поново могло да дође до напетости између католичке и православне цркве у целини, а продубити се јаз између хрватског и српског народа“ – објашњава Ђеновић.

Познајући историју папства уназад 1.000 година, др Зоран Чворовић, професор историје црквеног права, игру око Степинчеве канонизације тумачи прије свега као „лукавство са далекосежним прикривеним и одавно испланираним ватиканским намерама које су усмерене на увлачење православних у унију са римокатолицима“.

„Степинац је у свести католика одани крсташ, ратник који не бира средства да шири папску власт на већинској православној територији коју је Ватикан одавно означио као своју. Ово одлагање светачког ореола и наводно папино додворавање Србима је, у ствари, опасна игра са свим православцима, да им се испипа пулс хоће ли упасти у клопку унијатства“ – закључује Чворовић.

Допринос патријарха Иринеја

„На папину одлуку да се пролонгира Степинчева канонизација утицали су не само дописи српског патријарха Иринеја, већ пре свега потез поглавара српске цркве да протест подигне на свеправославни ниво. Мада се из Хрватске константно врши притисак да папа Фрања одустане од своје одлуке, он не само да се још није поколебао, већ је одбио и да се средином 2015. године састане са делегацијом хрватских бискупа који су долазили у Ватикан с намером да утичу на папу“ – каже Ђеновић.

Вести

Један коментар

  1. Данко Б. Марин

    Христос не живи тамо где је Лојола светац!

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*