Одавде нема назад - Мост у Косовској Митровици

Пада ли последња линија одбране Срба на Косову и Метохији?

Четири српске општине на сјеверу Косова и Метохије (Лепосавић, Зубин Поток, сјеверна Косовска Митровица, Звечан) поново су изложене озбиљној пријетњи. Овај пут се ради на уништавању система локалне самоодбране под називом Цивилна заштита, као и Парка мира, који је дијелио сјеверни (српски) и јужни (албански) дио Митровице.

Српска Цивилна заштита (ЦЗ) је организација која се налази под контролом локалне самоуправе. ЦЗ је на Косову и Метохији формирана у складу са међународним и српским законодавством – Законом о ванредним ситуацијама Републике Србије, споразумом “Човић-Хакеруп” и другима. Основни задатак ЦЗ у условима неефикасности КФОР-а, огледа се у пружању безбједности косметским Србима – спречавању поновног етничког чишћења Срба и другог неалбанског становништва. Парк мира је значио замјену за одбрамбене српске барикаде које су 2011. године биле подигнуте ради заштите од операција албанских специјалних јединица и албанских провокација. Без обзира на свој спољашњи “неборбени” изглед (у суштини, ради се о неколико десетина четинара), парк “собом закрива” сјевер Косова и Метохије блокирајући пролазак по мосту аутомобила и технике са албанског југа, омогућавајући само прелазак пјешака.

Прва фаза офанзиве на српску ЦЗ почела је још почетком фебруара 2013. године, када је командант КФОР-а Фолкер Холбауер довео у питање легитимност правног статуса, дјелатност и дозволе за ношење оружја службеницима Цивилне заштите. Друга фаза одвија се пред нашим очима. Кабинет “косовског премијера” Исе Мустафе је 28. марта 2015. године издао саопштење да је са Београдом 26. марта постигнут споразум о елиминисању Цивилне заштите на сјеверу Космета. Бројчани састав ЦЗ наводно ће бити интегрисан у “цивилне институције Косова”. Приштина тврди да његова примјена треба да почне 1. септембра 2015. године. Реализација споразума подразумјева затварање свих објеката, складишта и канцеларија, предају приштинским органима цјелокупне опреме и материјалних средстава српске Цивилне заштите.

Едита Тахири, “косовски министар за дијалог” изразила је захвалност Европској унији и Сједињеним Америчким Државама за посредништво приликом потписивања овог споразума. Према њеном мишљењу “то посредништво има огроман значај јер се прекида рад нелегалне структуре и њен персонал се интегрише у органе Републике Косова” – осим косовске армије и полиције. План Приштине о интегрисању службеника Цивилне заштите са сјевера Космета (њих је на броју 750) укључује “интегрисање 400 људи” а више од 200 би се пензионисало, док би 115 службеника добило отказ због наводних тешкоћа у вези са тим што они “нису држављани Косова”.

Ни руководству Цивилне заштите, нити шефовима четири српске општине на сјеверу Космета, тада није било ништа познато у вези са договором с Приштином око укидања Цивилне заштите.

Шта су конкретно добили Срби са сјевера који су служили у Цивилној заштити? Једноставно обавештење да они од 1. септембра, по сопственој жељи, подносе оставку, а после тога могу одлучити да ли ће својевољно сарађивати са Приштином. Међутим, главни услов за рад у “приштинским институцијама” представља лојалност “Републици Косово” и спремност да се ради по њеним законима. Приштинска страна, журећи да што прије реализује споразум, позива се на Бриселски споразум који подразумјева “интеграцију структура српске заједнице у косовске институције”.

Према Бриселском споразуму српска полиција, правосуђе и Цивилна заштита су већ ликвидирани. Питање безбједности Срба на Космету поново се јавља са раније невиђеном оштрином. Више нема нити једне организоване српске структуре која је у могућности да у случају потребе узме Србе у заштиту. Између осталог, постоји вјероватноћа и кривичног гоњења Срба који су пружили било какав отпор “приштинским властима” – на барикадама, демонстрацијама итд.

Тако ће бити омогућена “слобода кретања” и приступ на сјевер „Косовској полицији“, „Специјалним јединицама РОСУ“, а у перспективи и Армији “Републике Косово”. У вези Парка мира 25.августа на преговорима Београд-Приштина  је договорено следеће: „Извођач радова ће 15. октобра 2015. године затворити обје стране моста непокретним банкинама и грађевинским оградама. Грађевински радови на мосту ће се вршити приступањем грађевинској локацији јужним приступним путем. Мост ће бити отворен за саобраћај до љета/најкасније до краја јуна 2016. године“ (Закључци Радне групе за слободу кретања/мост, 25. август 2015/2).

И док се са једне стране непрекидно јачају “границе” између Србије и “Косова” (које не би смјеле бити ништа друго осим контролни административни пунктови), тако постајући у пуном смислу све више државним границама, са друге стране се ликвидира последња линија која је сјевер покрајине дијелила од бивших бојовника ОВК који су се преобратили у “косовске политичаре”. И то се догађа на највишем нивоу: Берлин захтјева од Србије да бескомпромисно слиједи пут имплементације постигнутих споразума (укључујући и последње споразуме, постигнуте 25. августа, током последње рунде преговора Београда и Приштине). Малени парк са неколико десетина четинара претворио се у “Брестску тврђаву”. Од тога да ли се тај парк може одржати, зависи судбина четири српске општине, то јест – зависи судбина Срба на Косову и Метохији. А онда ће се под пријетњом практичног војно политичког спајања свих “албанских чинилаца” балканске политике и под претњом ОВК-НАТО продора, наћи и централна Србија и цјелокупан регион Балкана.

Восток

Један коментар

  1. Не пада. Једина одбрана Срба је Бог. Докле год има Божијих Срба дотле Шиптари неће моћи мирно спавати на отетом Космету. А Срби ће се на Космет кад тад вратити. А када се врате Шиптари ће сами поћи за Шиптарију. Неће нас од страха тамо ни дочекати.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*