Илустрација

Објашњено зашто неке снове памтимо боље

Често можете видjети када неко сања зато што му се померају капци као да гледа убрзан снимак. То је позната РЕМ фаза сна тј. сан у којем се убрзано крећу очи, а током које се догађа олуја можданих активности, док нам је тijело (осим очију, наравно), парализовано.

Сад су научници открили доказе да убрзани покрети очију наликују покретима очију кад смо будни. Показало је то истраживање мале групе људи с епилепсијом, које је објављено прошле недеље. А то би уједно могло објаснити и зашто особе које пробудите док су усред РЕМ фазе, боље памте снове.

„Електрична активност мозга током РЕМ фазе врло је слична оној до које се долази кад људима покажете нове слике“, изјавио је Јувал Нир, неуро научник с изралеског Универзитета у Тел Авиву и коаутор истраживања.

Наиме, сваки пут кад помjеримо очи у будном стању наш мозак види нову слику. Научници су већ дуго сумњали да је кретање очију током РЕМ фазе некако повезано с одређеним сликама у нашим сновима, али нису имали конкретне доказе којима би то поткријепили.

Међутим, Нир и његови колеге одлучили су да тестирају ову идеју. Проучавали су 19 особа обољелих од епилепсије у UCLA здравственом центру, који су већ имали имплантиране електроде у мозгу како би љекари могли да надгледају њихову мождану активност и схвате одакле потичу њихови напади.

Научници су такође слушали мождане сигнале пацијената користећи ЕЕГ електроде, које су биле смјештене на њиховој лобањи и који су пратиле покрете њихових очију и мишића.

Открили су да су мождане ћелије у медијалном темпоралном режању, подручју које дјелује као мост између памћења и наше способности препознавања ствари које видимо, показивале сличну активност, без обзира на то јесу ли пацијенти спавали или су били будни, укључујући и вријеме када би се загледали у слике које би им показивали Нир и његове колеге.

„Многи неурони – укључујући и оне у хипокампусу – показали су нагли прасак активности убрзо након РЕМ фазе при спавању“, изјавио је Нир у саопштењу, додајући да је то „обично видљиво кад су те ћелије заузете обрађујући нове слике.“

Налази упућују на то да брже кретње очију док спавамо представља тренутак кад уочимо нову слику у сну, баш као и кад видимо нову слику у будном стању.

А премда није потпуно сигурно може ли се мождана активност епилептичара за вријеме сна упоређивати с оном здравих људи, истраживачи су увјерени да је то случај, мада не могу доказати јер је за сада врло тешко ставити електроде на мозак здраве особе, будући да то не би баш било етично, пише Business Insider.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*