Москва

О ОВОМ МЕДИЈИ ЋУТЕ: Шта се све гради у Евроазијској економској унији

Свјетска јавност углавном не зна шта се све гради у Русији или, боље речено, на простору Евроазијске економске уније.

Према подацима агенције „Смислографија“, 2015. године западни медији, попут „Волстрит џурнала“, „Гардијана“ или „Вашингтон поста“ ниједном ријечју нису помињали руске пројекте као што је на примјер космодром „Восточни“ или гасовод „Снага Сибира“.

Аналитичари портала „Евроазија. Експерт“, који се баве питањима евроазијске интеграције, тим поводом су направили инфографику, коју објављујемо уз њихову дозволу. У редовима испод инфографике прочитајте који су то пројекти на којима је Русија ангажована, осим подухвата свемирске луке „Восточни“, изградње и обнављања стадиона уочи „Мундијала 2018“ или пројекта „Снага Сибира“.

Кад Јерменија спаја Иран и ЕУ

Евроазијски фонд стабилизације и развоја обезбиједио је Јерменији дио средстава за изградњу ауто-пута Сјевер-Југ, од границе са Грузијом до границе са Ираном. Глобалније гледано, то је дио ауто-пута који ће у некој догледној будућности повезати Иран (а евентуално и Индију) са земљама ЕУ. Ауто-пут дужине 556 километара ће скратити путовање кроз Јерменију са 9,5 сати на 4,5 сати. Осим тога, појефтиниће и превоз робе. Пут се гради од бетона а не од асфалта јер, према ријечима јерменског предсједника Сержа Саргсјана, временски рок експлоатације бетонских путева је два пута већи од асфалтираних. Изградња ауто-пута би требало да буде завршена 2018. године.

Обнова „смртоносне лепотице“

Евроазијски фонд је такође издвојио средства за обнову Токтогулске хидроелектране у Киргизији. Токтогулско вјештачко језеро је највеће у Централној Азији, а хидроелектрана изграђена у совјетска времена била је и остаје енергетски ослонац Киргизије. Токтогулска хидроелектрана напаја електричном енергијом скоро половину киргијског становништва. Али струка упозорава: ова хидроелектрана је „смртоносна лепотица“, јер се налази у сеизмички веома активном региону, зато је неопходно озбиљно се позабавити њеним технолошким стањем. Радови на обнављању хидроелектране укључују, између осталог, замјену двије хидрауличне турбине и генератора електричне енергије, као и ремонт помоћних система.

Енергетска независност Бјелорусије

Русија и Белорусија заједно граде нуклеарну електрану надомак града Островец на северо-западу земље. На први поглед, на тај начин Русија сама помаже Белорусији да смањи зависност од руског гаса. У ствари, на тај начин се повећава улога обе земље на тржишту енергената. Наиме, изградња се финансира руским новцем, док ће руске и бјелоруске компаније заједно продавати електричну енергију. Након што буде завршена изградња нуклеарке, њен удио у производњи електричне енергије у Белорусији износиће око 40 одсто. То би значило да би земља могла да постане значајан извозник електричне енергије на тржишта Источне Европе.

Јединствена фабрика течног гаса на Арктику

Друга по реду руска фабрика течног гаса се гради на полуострву Јамал. Предвиђени капацитет производње је 16,5 милиона тона годишње. Јужно-Тамбејско налазиште гаса је откривено још ’70-их година прошлог вијека, али га је било немогуће експлоатисати због недостатка савремених технологија. Тренутно је на том налазишту направљено око 50 бушотина, у плану је више од 200. „Плаво гориво“ ће се одмах допремати у фабрику. У њој се налазе и четири резервоара за складиштење течног гаса, од којих сваки има запремину 160 хиљада кубних метара, што је јединствен случај када је ријеч о арктичким територијама.

У Европу и земље Азијско-пацифичке регије течни гас ће се допремати великим танкерима директно из луке Сабета на полуострву Јамал.

Модернизација жељезница на истоку Русије

Модернизација две највеће железнице, Транссибирске и Бајкалоамурске, планирана је до краја 2019. године. Вредност пројекта је око девет милијарди долара. У оквиру модернизације граде се нови тунели и станице, за сада је изграђено око хиљаде километара нових железничких путева. Транссибирска железница је иначе најдужа на свету. Двадесет руских региона и 87 градова спаја 9.300 километара путева. Након модернизације Транссибирска железница би могла да превози најмање 75 милиона тона робе годишње. То је веома битно јер ће, према мишљењу економиста, следећих 40 година управо земље Азијско-пацифичке регије „стварати главне економске трендове“. Стога би модернизацију требало што пре завршити, јер као што је познато, гради се и Нови пут свиле, који је у неком смислу конкурент руским железницама.

Експерти су израчунали да се Транссибирском железницом и даље стиже брже него било којом евентуалном „заобилазницом“. Узгред, ова железница је део најдуже руте на свету: теретни воз из кинеске приморске покрајине Џеђанг стиже до Мадрида за 21 дан и пролази тринаест и по хиљада километара.

Бржи пут ипак постоји? Ауто-пут Западна Кина — Западна Европа.

Тренутно кинеска роба до Европе стиже морем за око 45 дана, преко Транссибирске жељезнице — за 15 дана, али кад буде изграђен ауто-пут Западна Кина — Западна Европа, роба би могла да стигне до потрошача за невјероватних десет дана.

Ауто-пут пролази преко територије Кине (3.425 км), Казахстана (2.787 км) и Русије (2.233 км).

О томе колико је важан овај пројекат за привреду Казахстана, говори само један податак: од када је формирана Царинска унија и започета изградња казахстанског дијела ауто-пута, обим директних страних инвестиција у индустрију производње грађевинских материјала порастао је на 88 одсто.

Русија планира да започне изградњу свог дијела ауто-пута 2018. или 2019. године и тражи инвеститоре. Иако се Русија бави модернизацијом жељезница и планира да развија Сјеверни морски пут (а ове руте су намијењене углавном за кинеску робу), Казахстан наводи да ће преко поменутог ауто-пута углавном ићи роба из западне Кине, док би источни дио земље и даље користио Транссибирске жељезнице и, евентуално, Сјеверни морски пут.

У сваком случају, рута Западна Европа — Западна Кина дио је руске стратегије за развој саобраћаја до 2030. године.

Спутњик/Тимур Блохин

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*