Свети старац Порфирије

О једном од чуда Светог старца Порфирија

Са руског за www.princip.me превео: Предраг Милутинов

Kажи својој мами да не иде на операцију

О једном од чуда Светог старца Порфирија

Било је два поподне. На тргу сам светих Козме и Дамјана у Атини. Кад сам се зауставила са својим таксијем на семафору пришао је један мушкарац и замолио ме.

– У Мениду, молим вас!

– Опростите, заиста не могу. Касним – одговорила сам му.

И заиста, нисам стизала, јер ми је до три сата било потребно пристићи у рејон луке Пиреј. Онај човјек је отишао и почео чекати други такси. Ипак, нешто у мени ми је тихо говорило – требаш прихватити тог човјека у ауто. Тада му дадох знак да би сјео у такси. Сјевши у аутомобил он је са мог вјетробранског стакла скинуо фотографију светог старца Порфирија, пољубио је и ускликнуо:

– Ово је немогуће!

Руке су ми у том тренутку биле заузете јер сам заокретала ка Мениди. Иако сам моментално пожељела да од њега узмем ту фотографију, видјећи са каквом је побожношћу он гледао у њу, застидјела сам се својих мисли.

– Знали сте светог Порфирија? – запитао ме је.

– Не. Читала сам о њему у једној књизи и веома сам га завољела.

– Желите ли да вам испричам како сам се ја упознао са њим?

– Наравно! – одговорих му радосно.

Тада послушајте. Моја супруга се прије неколико година озбиљно разбољела – нашли су јој рак. Љекари су јој дали само три мјесеца живота. У исто вријеме мој син је завршавао лицеј и казао нам је да се дјечаци из његовог разреда спремају посјетити Свету Гору. Дали смо му дозволу и момчићи су отишли на Атонску Гору. Међутим, мојој супрузи је постало много горе. Њен доктор који је лијечио рекао је да је то последња фаза болести и да је крај веома близу. Са великом узнемиреношћу упитао сам љекара: „Шта је могуће да се уради да би јој се бар још мало продужиуо живот?“„Урадићемо још једну операцију и Бог нека нам је у помоћи“ – закључио је доктор. Ипак, моја супруга се противила операцији инсистирајући на томе да је прво потребно сачекати повратак сина са Свете Горе.

Света Гора Атонска
Света Гора Атонска

Наш син се вратио са Атонске Горе веома радостан, срећан и одушевљен, да смо га први пут у животу видјели тако добро расположеног. Почео нам је причати како је тамо прелијепо; како су их монаси срдачно и гостољубиво примили; како су сви они тамо осјетили унутрашњи мир и спокојство. Говорио је да је тамо заиста осјетио близину Божију и да је све вријеме пребивао у тако великој радости да је чак заборавио на то да му је мајка смртно болесна. Њене болести сјетио се тек када се пред њима појавио свети старац Порфирије.

– Опростите, прије колико година је то било? – прекинула сам га за тренутак.

– Прије двије године.

– А … не тако давно. И, шта је било даље?

Скривајући се од јаког сунца, момци су сједјели под крошњом једног дрвета. Разговарали су и смијали се када су изненада угледали неког монаха који им се приближава. Устали су, узели Благослов од њега, а старац је почео да разговара са њима, називајући свакога по имену. Као што претпостављате момци су били у потпуној недоумици: откуда је он знао њихова имена и стање у њиховим породицама?

Син нам је тада испричао о сусрету са старцем Порфиријем и о чуду у које је било тешко повјеровати. Мом сину старац је рекао: „Kажи својој мами, да не ради операцију. У њој нема рака“„Шта!? Па ви њу знате?“„ Да, ја њу знам. Ја све вас знам“ „Опростите, а ко сте ви заправо“?, питаше га дјечаци – „Ја сам старац Порфирије“ – рекао је и удаљио се.

У повратку, момци су ушли у једну апотеку да купе нешто против последица морске болести јер се у путу лађа веома љуљала. Ушавши у апотеку, угледали су фотографију старца Порфирија и рекли: „Ено старца Порфирија кога смо видјели на Светој Гори“. Чим је апотекарка чула те ријечи, она је за тренутак занијемјела, али је ускоро запитала: „Опростите момци, ви сте на Светој Гори видјели тог старца?“„ Да. Тачно њега. Ми се управо враћамо са Атонске Горе.“„Сигурни сте?“„Наравно. Ми смо са њим и разговарали. И сами смо били задивљени откуда он зна наша имена и шта се догађа у породици сваког од нас. Када смо га упитали ко је он, одговорио је да је он старац Порфирије.“„Ја наравно вјерујем да сте га ви видјели, међутим … Немојте се чудити овоме што ћу вам рећи … Ствар је у томе што је старац Порфирије скончао прије пет година.“

Дјеца су била буквално у шоку од оног што су чули! „Па то је немогуће“ – одговорила су. „Ми смо са њим разговарали!“

Супруга и ја смо били увјерени да су школарци видјели неког другог, сличног старцу, кога су такође звали Порфирије. Због тога што су сви монаси скоро једнако одјевени; у црну расу и имају браду, те на први поглед често бива да су слични један другоме. „Шта? Ви ми не вјерујете?! У реду. Бог са вама!“ – одговорио нам је син. „Уосталом, мама, знаш ли шта ми је рекао старац Порфирије? Он је казао да ти не болујеш ни од чега и да је непотребно радити операцију.“

Кроз два дана дошли смо у болницу. Следећег јутра била је заказана операција. Ево шта је настало у том тренутку када су ми жени већ били дужни почети операцију. Сједео сам веома узнемирен у ходнику болнице. И шта ја видим?! Отварају се врата операционе сале и одатле излази моја супруга. Потрчах ка њој и запитах: „Шта се догодило? У чему је ствар?“„Операција није потребна, са мном је све у реду“ – одговорила је моја жена. Одмах за њом из операционе сале изашао је доктор. Рекох му: „Шта се догодило?“.„Не знам, али она не жели да се оперише“. „Жено, шта ти је, да ли си ти сишла са ума?“ – поново сам запитао своју супругу.

Уложио сам максимум напора да је увјерим о неопходности операције али је она остајала на своме: „Понављам ти. Осјећам се добро. Хајде, урадимо поновно испитивања. Ево, видите, здрава сам, осећам то. Ви ми не вјерујете? Хајдете да се испитам поново да би вас све убједила“. И заиста, урађена су поновна испитивања и следећег дана налази су били готови.

У том тренутку нашег разговора у таксију, док сам га возила ка Мениди, човјек је дубоко уздахнуо.

– И шта су показала нова испитивања?

Шта су показала?! Показала су да она уопште није болесна. Љекари су упоређивали старе и нове налазе и „силазили са ума“ покушавајући да објасне како је то уопште могуће. „То је немогуће! Можда смо помјешали анализе! Потребно је опет све поново урадити“ – говорили су љекари, збуњени новим резултатима.

У међувремену у болницу је дошао и мој син видјевши сву ту сцену и љекаре у недоумици, па ми је рекао: „Тата, зашто не вјерујеш у оно што ми је рекао старац Порфирије на Светој Гори?“

Чувши то, ка њему је дотрчао један од лекара: „Шта си рекао? Старац Порфирије? Шта је он теби говорио?“

„ Рекао је да је са мојом мамом све у реду и да је непотребно радити операцију“ – одговорио је мој син.

Икона са ликом Светог старца Порфирија
Икона са ликом Светог старца Порфирија

Тада је тај љекар извадио фотографију старца Порфирија и запитао: „Момче, да ли си ти њега видио на Светој Гори?“„Да. Управо њега.!“ – одговорио му је наш син. – „Ево шта: Анализе су исправне. Ваша жена је здрава. Можете ићи кући. Одмах данас! Спремајте се!“

Дакле, мојој супрузи су љекари давали највише три мјесеца живота. И ево, од тада је прошло већ двије године, и са њом је молитвама светог старца Порфирија све у реду. Она се сад осјећа чак и боље него прије откривања рака. Ето зашто смо ми тако завољели старца Порфирија. Посјетили смо и његов манастир много пута и када нас снађу невоље, он нас помаже.

Та прича овог човјека о једном новом чуду вољеног светог старца Порфирија даровала ми је огромну радост. И када је мој путник излазио из таксија рекла сам му.

– Хвала вам !

www.pravoslavie.ru/Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*