Подгорица

Новости: У Подгорици револт због Приштине

Споразум о разграничењу Црне Горе са Косовом мораће да верификује државни парламент. Неизвјесно какав ће став према овоме заузети Демократска ЦГ, ДЕМОС и Позитивна ЦГ.

ИАКО се мастило са потписа споразума о разграничењу Црне Горе и јужне српске покрајине Косова још није осушило, тај документ мораће проћи овјеру кроз државну скупштину. Нема сумње да ће добити зелено свијетло ДПС – СДП коалиције, као и мањинских странака Хрватске грађанске иницијативе, Либералне партије и Бошњачке странке. Осим Демократског фронта, СНП, дијела посланика клуба независних посланика који ће рећи „не“ овом документу, неизвјесно је да ли ће тако поступити и представници Демократске Црне Горе, ДЕМОС и Позитивне ЦГ.

Предсједник државе Филип Вујановић догађај у Бечу назвао је историјским за Црну Гору и односе у региону, међутим, такво мишљење не дијеле у ДФ, али и интелектуалци изван скупштинских клупа. Прича о демаркацији 79 километара дуге границе са Метохијом почела је прије четири године, али су коначан договор успоравале реакције са „оне“ стране Чакора који нису били начисто коме припадају Кула и Чакор. Ради се о простору од око 12.000 хектара шуме и пашњака и катуна. Побиједили су катастарски папири, који су били на страни Црне Горе.

„Ово што се десило у Бечу само је наставак политике владе Мила Ђукановића и њеног срамног чина – признавања лажне државе Косово. То је био и остао најсрамнији догађај у историји Црне Горе који је директни удар на Србију и њене националне интересе. Али, кад-тад, та одлука Ђукановићеве владе биће подложна ревизији са променом власти“, каже за „Новости“ Предраг Булатовић, члан парламентарног Одбора за одбрану и безбједност из Демократског фронта.

Након признавања такозване државе Косово и проглашење Хашима Тачија за почасног грађанина Улциња, овај последњи чин је акт велеиздаје интереса и Црне Горе и интереса Србије.
Булатовић подсећа да је одлука о признавању квазидржаве Косово послужила као основа да после тога заначајан број земаља такође призна суверенитет Приштине.

„У овом случају, као и многим другим, Србији се чини штета јер се крши резолуција СБ УН 1244, док Црна Гора има бруку! Овај споразум са тзв. државом Косово превазилази све границе добрих односа са Србијом, који се зову пријатељским. Треба уочити и тенденције једног броја политичара са Косова да се разграничење спроводи тако што ће се ући дубоко у територију Црне Горе. Убијеђен сам да и даље постоје великоалбанске претензије у Приштини и Тирани, али и нажалост и неким албанским политичким структурама у Црној Гори“ – упозорава Булатовић.

Проблем на међи се појавио неколико месеци након НАТО бомбардовања СРЈ 1999. када су припадници КФОР срушили пут на Чакору, од Мурина према Пећи, и на неколико мјеста поставили пирамиде која је за снаге међународне заједнице била граница разграничења Црне Горе и Косова. Нервоза на међи је прокључала 2009. године када су у околини Рожаја на путу за Пећ, косметски Албанци уништили и уклонили обиљежја државе Црне Горе. Они су данима протестовали тврдећи да земљиште на подручју планине Жљеб, између Рожаја и Пећи припада Космету.

„Исцртавање границе према Србији, које је Црна Гора направила са Хашимом Тачијем, треба посматрати као лицемерни цинизам једине европске олигархије која одржава континуитет власти од 1945. године. Сама чињеница да је Подгорица признала тзв. независност Приштине 2008. године, дан пошто је у Генералној скупштини УН гласала у прилог предлогу Србије да једнострано признање Косова буде предато на саветодавно мишљење Међународном суду, говори најбоље о карактеру који црногорска власт има према интересима Србије и српског народа“ – каже за „Новости“ Владимир Вуковић, уредник портала „Принцип“.

„Сваки потез који режим прави по питању КиМ треба посматрати као увезани политичко-пословни интерес неколицине људи из власти за ситан рачун и испуњавање налога који долазе из западних центара моћи“, закључује Вуковић.

Велиша Кадић/Новости

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*