Александар Чепурин, амбасадор Руске Федерације на отварању фестивала

„Новогодняя ярмарка“: Почео руско-српски занатски фестивал у Београду

Удружење народне умjетности и занатства Санкт Петербурга и Лењинградске регије „НВО Дворана заната“ организовало је фестивал руско-српског занатства „Новогодняя ярмарка“ (Новогодишњи сајам) који ће бити одржан у периоду од 15. децембра до 9. јануара у Београду, у галерији „Прогрес“.

Програм изложбе чине дjела декоративне и примијењене умјетности народног стваралаштва и заната из Русије, као и дијела декоративне и примијењене умјетности народног стваралаштва старих и умјетничких заната и домаће радиности Србије.

Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин присуствовао је свечаном отварању фестивала и том приликом се обратио окупљеним званицама.

„Дјела народног заната права су умјетничка дјела, пошто су сви предмети ручно израђени, само уз помоћ савладаних вјештина и бистрог ума. Ствари које можете овде наћи немају само естетски него и практичан значај“, изјавио је Чепурин, нагласивши да му је посебно драго што је Београд руским занатлијама у наредних мјесец дана обезбиједио галерију у строгом центру града.

Већина људи који посјете Русију тамо купи неки сувенир ручне израде, као што је чувена матриошка (у Србији познатија као бабушка). У прошлости су такве рукотворине махом израђивали вјешти сеоски столари. Они су се служили традиционалном руском техником осликавања дрва која се назива хохлома, а управо тај народни занат је акценат овогодишњег фестивала у Београду.

Руси су вјековима користили лијепо изрезбарене и осликане дрвене посуде, тањире, шоље и остали прибор за јело. На њима су обично биле насликане биљке и животиње.

Понекад су цијела села учествовала у изради таквих предмета. Сељаци су их правили и украшавали за вријеме дугих хладних зима када на имању није било пуно посла. Житељи неких села и градова још су прије више од двеста година почели добро да зарађују на продаји тих рукотворина. У међувремену, осмислили су методу премазивања осликаних предмета тврдом глазуром која им даје златни одсјај. Произвели су боје и премазе отпорне на високу температуру, а осликано посуђе пекли су у пећи.

На посуђу које је осликано техником хохлома доминирају углавном призори из природе. Могу се видјети мотиви птица, риба, цвијећа, лишћа које је прошарано разним врстама бобица и другим плодовима, као и разно шумско и пољско биље које расте у Русији. Међу бојама преовлађују црвена, црна, златна и зелена.

Рукотворине осликане техником хохлома и данас красе домове људи у многим дијеловима свијета, и својим раскошним бојама дочаравају лепоту руских сеоских крајева.

Ово је већ седми фестивал народних заната Русије који се одржава у Србији, са циљем да се српски народ ближе упозна са богатством руских умјетничких вјештина, који се ове године спаја са старим умјетничким занатима Србије. Фестивал који се претворио у традицију понавља се из године у годину и ојачава српско-руске културне везе, као и осјећај јединства наших словенских и православних коријена.

Спутњик/Искра

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*