Илустрација

Научници „буде“ 30.000 година стар праисторијски вирус

Научници планирају да реанимирају 30.000 година стар „џиновски“ вирус који је недавно пронађен сачуван у сибирском леду. Овај вирус је само један од неколико праисторијских микро-организама пронађених у посљедњих 15 година.

Истраживачи вјерују да ће ово откриће бити од великог научног значаја, али и упозоравају на то да ће климатске промјене, односно глобално загријавање довести до тога да велики број непознатих вируса изађе на свјетлост дана из стања успаваности. Научници сматрају да је потенцијална опасност велика и да може довести до непредвидивих епидемија у будућности.

Француски научници су своје откриће представили пред Националном Академијом Наука САД. То је четврти праисторијски вирус откривен од 2003. године, и други који је открио исти тим.

Прије него што га пробуде, научници ће морати да утврде да ли вирус представља пријетњу, односно да ли може да изазове обољења код животиња или људи.

„И најмање честице довољне су да инфицирају рањивог домаћина и оживе патогене“, рекао је Жан-Мишел Клавери, један од водећих истраживача.

Да би се квалификовао као џиновски, вирус мора бити дужи од пола микрона. Mollivirus Sibericum (Меки сибирски вирус) велик је 0.6 микрона и пронађен је у пермафросту сјеверо-источне Русије.

Како се због глобалниог загријеавања лед на половима и околини све брже топи, и сам пермафрост постаје угрожен. Највише забрињава то што су ове области веома цијењене због багатства у ресурсима, чиме су изразито привлачне за индустријализацију.

„Ако не будемо пажљиви, може да се деси да се једног дана пробудимо са вирусима за које нисмо знали да постоје или за које мислимо да смо их истријебили“, рекао је Клавери.

У безбједним лабараторијским условима, Клавери и његов тим оживјеће вирус тако што ће га унијети у једноћелијски организам, тачније у амебу, која ће послужити као домаћин.

За разлику од многих вируса које познајемо данас, на опште запрепашћење научника, овај древни вирус из посљедњег леденог доба, не само да је већи, већ је и далеко комплекснији, нарочито по генетским карактеристикама – Молливирус Сиберицум има више од 500 гена.

Агенције

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*