Сава Шумановић, српски сликар

На данашњи дан усташе су убиле српског сликара Саву Шумановића

На данашњи дан 1942. године убијен је сликар Сава Шумановић. Родио се 1896. године у Винковцима. Родитељи су му били из угледних градских породица из Шида, гдје су се вратили када је Сава имао четири године.

Као десетогодишњак је отишао на школовање у Земун и похађао Реалну гимназију. Већ је ту показивао интересовање за сликарство и уписао се на сликарски курс. Након матуре је намјеравао да сликарство буде његов животни позив, мада се отац томе противио. Компромис је, уз помоћ мајке за коју је Сава остао изузетно везан до краја живота, пронађен у томе што је 1914. године уписао у Загребу Вишу школу за умјетност и обрт, након које је могао постати наставник. Школу је завршио са највишим оценама и 1918. године учествовао на заједничкој завршној изложби школе.

Исте године у Улриховом салону приредио је прву самосталну изложбу. Такође је радио илустрације и као сценограф у Народном казалишту. Године 1920. приредио је другу самосталну изложбу, која је имала позитивне коментаре и после које је отишао у Париз, тадашњи центар умјетничких збивања. У француску престоницу се током свог релативно кратког живота враћао више пута. Тамо је био у атељеу кубисте Андреа Лота, те су његова дјела из првог париског периода рађена у том стилу. Прва изложба по повртаку, коју је организовао у Загребу, није имала позитивне коментаре, за разлику од наредне коју је након поновног боравака у Паризу приредио у Београду.

Током тих боравака у граду свјетлости код Шумановића су почели да се јављају здравствени проблеми и знаци нервне исцрпљености. Тада се враћао кући у Шид, а марта 1930. године боравио је и на клиници др Раденка Станковића у Београду, мада подаци о његовом лијечењу нису сачувани, јер је болница са читавом документацијом уништена у бомбардовању током Другог светског рата. У сваком случају, током тих тридесетих година живио је у Шиду и сликао актове по скицама које је донио из Париза и пејзаже из непосредне околине, који својом јединственом свјетлошћу и атмосфером спадају у сам врх нашег сликарства, док посебан дио његовог стваралаштва последњих година представљају Шидијанке и Берачице.

Септембра 1939. године у Београду је одржао шесту и последњу самосталну изожбу на којој је изложио 410 слика. Посјећеност је била велика и доживио је велики успјех, те се вратио у Шид пун елана и полета, без обзира на рат који је почињао. Међутим, када је Шид 1941. године постао дио НДХ и ћирилица била забрањена, Сава је престао да потписује своје слике и умјесто тога биљежио је углавном само годину. Иако је био у могућности да пређе у окупирану Србију, гдје му не би пријетила опасност од усташа, он је то одбио.

У рано јутро 28. августа, у једној усташкој акцији Сава Шумановић је ухапшен. Замолио је агенте који су дошли по њега да се окупа, поздравио се са мајком и отишао. Са великом групом грађана одведен је у Сремску Митровицу, гдје се по неким наводима претпоставља да је после мучења и сакаћења шака убијен два дана касније и сахрањен у масовној гробници. На штафелају је тог јутра остао да се суши трећи део триптиха Берачице, довршен два дана раније, а иза једног од највећих српских сликара остало је више од 800 дјела, међу којима Доручак на трави и Пијана лађа представљају највиши домет нашег модерног сликарства.

Десет година након умјетникове смрти, његова мајка Персида поклонила је општини Шид 417 слика свога сина, породичну кућу и осам јутара земље, и тако су основани Галерија и Спомен кућа Саве Шумановића, који и данас чувају успомену на овог великог српског сликара.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*