Стефана Душан Немањић

На данашњи дан Стефан Душан Немањић крунисан је за краља Србије

На данашњи дан 1331. године, у двору Немањића у Сврчину на Косову, у присуству племства и свештенства цијеле српске државе, архиепископ Данило II крунисао је двадесетдвогодишњег Душана за краља Србије.

Том догађају претходио је сукоб између њега и његовог оца Стефана Дечанског. Тачно трајање тог сукоба, као и разлог због кога је избио данас се не може тврдити са сигурношћу. Постоје двије противречне верзије. По једној је кривица на Дечанском, који је омрзнуо Душана и напао га, иако је овај избјегавао сукоб, а по другој кривац је Душан, чије су подозрење по питању наслеђа и страх да неће постати краљ због дјеце његовог оца из другог брака, иако је за то припреман од тринаесте године, подстицале велможе.

Сукобу је свакако допринијело стање после битке код Велбужда, крајем јула претходне године, у којој је војска Стефана Дечанског, чији је један дио био под заповедништвом Душана, потукла бугарског цара Михаила III Шишмана, и неслагање оца и сина око будућих корака. Било како било, после неколико сукоба и покушаја успостављања мира између оца и сина, Душан је притиснут наваљивањем својих великаша кренуо са војском на Дечанског, који је био изненада опкољен у свом двору у Неродимљи, крајем августа 1331. године. Успио је да побјегне у тврђаву Петрич, а у Душанове руке су пали двор, ризница, као и маћеха Марија Палеолог са својом дјецом.

Душан је затим опколио оца у Петричу и присило га на предају, после чега га је заједно са женом и децом из другог брака затворио у звечанску тврђаву, где је током новембра исте године, када је Душан већ постао нови краљ, изгубио живот под нејасним околностима. Тако је млади краљ Душан уз помоћ властеле преузео престо и кренуо у ширење своје територије у правцу византијских области, и за око двије и по деценије колико је још поживио, постао владар који је највише проширио државу, уздигао је у ранг царста, цркву у ранг патријаршије, али уједно до данас остао и једини од владара из лозе Немањића који није канонизован након смрти.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*