Сава Поповић Текелија

На данашњи дан рођен је први доктор права код Срба

На данашњи дан 1761. године у Араду, у тадашњој Хабзбуршкој монархији, рођен је Сава Поповић Текелија. Био је потомак Јована Поповића Текелије, који је од аустријског цара Јосифа I, почетком XVIII вијека добио наследну племићку титулу.

Сава је ишао у основну школу у Араду, у гимназију у Будиму, док је права студирао у Пешти. Дипломирао је 1785. године, а већ следеће је постао први Србин доктор права. Каријеру је почео у државној управи, да би временом дошао на мјесто секретара Угарске дворске канцеларије. Ипак, 1798. године поднио је оставку на државну службу и повукао се на своја имања. Тада је почео у већој мјери да се интересује за судбину свога народа, а нарочито по избијању Првог српског устанка 1804. године.

Као присталица Доситеја Обрадовића са којим се познавао и дописивао, схватио је да је образовање основни услов за бољу будућност српског народа, те је тако и прије оснивања своје задужбине давао знатне своте новца за школовање српске омладине и подизање интелигенције. Био је противник Вукове језичке реформе и присталица старословенског језика у науци и књижевности, али је без обзира на то одвајао средства и за његове издавачке подухвате.

У седмој деценији живота изабран је за доживотног предсједника Матице српске, којој је поклонио своју личну библиотеку. У исто вријеме основао је у Пешти и своју задужбину Текелијанум, са циљем да се у њој школују сиромашни и најбољи српски ђаци и студенти из свих крајева где су живјели Срби. Један од надзорника Текелијанума касније је био Јован Јовановић Змај, а у њему су боравили и многи други српски интелектуалци и научници попут Богдана Гавриловића, Радивоја Кашанина, Вељка Петровића, Лазе Костиће и Николе Тесле.

У позним годинама набавио је штампарију за Матицу српску, покренуо издавање књига и помагао многе подухвате ове културне институције. Пред крај живота завјештао је цјелокупну своју имовину коју су између осталих чинили имање, неколико кућа и много новца. Сава Текелија умро је 1842. године у Пешти, а сахрањен је у цркви у Араду.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*