Краљ Милан Обреновић

На данашњи дан је рођен српски краљ Милан Обреновић

На данашњи дан 1854.године, у Марашешти код Јашија у Румунији, рођен је Милан Обреновић. Био је унук Милошевог брата Јеврема, а после погибије свога оца дошао је у Крагујевац и бригу о њему преузео је кнез Михаило Обреновић.

Након убиства кнеза Михаила у Кошутњаку, на предлог министра Миливоја Блазнавца за новог наследника проглашен је тада четрнаестогодишњи Милан Обреновић, а пошто је био малољетан, уместо њега је до 1872.године владало намјесништво у саставу Миливоје Блазнавац, Јован Ристић и Јован Гавриловић.

По преузимању власти водио је два рата против Турске, први 1876, у ком је поражен и други наредне године, после чега је на Берлинском конгресу Србија добила независност и проширила своју територију. После Берлинског конгреса Милан се све више окреће Бечу и 1881.године закључује Тајну конвенцију, којом Србија постаје зависна од Аустрије, али од ње добија међународно признање да постане краљевина. Већ наредне године то се и догађа и Милан Обреновић тако постаје први нововјековни краљ Србије.

У то вријеме почињу да се стварају и политичке странке у Србији. Створене су Народна радикална странка са Николом Пашићем на челу, Либерална странка са вођом Јованом Ристићем и Напредњачка странка као странка краља Милана. У наредном периоду краљ Милан се позвао на право да оснује стајаћу војску, и страхујући од могућих побуна наредио је да се покупи оружје од народа и стави у магацине. Сељаци Тимочке крајине пружили су отпор у сакупљању оружја и по наговору радикалне странке одбили да га предају, те је 1883.године избила Тимочка буна, коју је војска угушила. После гушења буне, краљ почине да прогони радикале због чега се многи припадници ове странке, као и њихов вођа Никола Пашић, склањају у Бугарску.

Када се 1885.године Бугарска ујединила са Источном Румелијом Милан је, наглашавајући да је дошло до поремећаја равнотеже снага на Балкану и да су прекршене одлуке Берлинског конгреса, објавио рат Бугарској. У краткотрајном рату Србија је поражена на Сливници, Бугари су освојили Пирот, али су миром потписаним у Букурешту 1886.године границе остале непромијењене. После овог рата покушан је још један атентан на краља, који није успио.

Године 1888. краљ Милан је, након споразума са радикалима, пристао на доношење веома демократског устава. Ипак, не желећи да влада по том уставу , на прослави Дана Краљевине почетком 1889.године краљ Милан је објавио своју абдикацију и одредио три намјесника (Ристића, Протића и Белимарковића), који је требало да владају до пунољетства краља Александра. По силаску са престола краљ Милан је углавном боравио у иностранству, али је и даље долазио у Србију и знатно утицао на одлуке које је доносио Александар.

Био је задужен за реорганизацију српске војске у којој је био веома утицајан. Међутим, сукоби са сином почињу после његове одлуке да се ожени Драгом Машин, због чега га је Милан прекорјевао и није му дао благослов. Након тога, крајем 1900, он заувијек напушта Србију. Једно вријеме је боравио у Карлсбаду, па затим у Темишвару, да би умро 1901.године у Бечу од упале плућа у 47.години живота. Сахрањен је у манастиру Крушедол.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*