Ратко Младић у ослобођеној Сребреници 1995

На данашњи дан је 1995. године ослобођена Сребреница

Генерал Ратко Младић је, командујући војском Републике Српске, 11. јула 1995. године, ослободио Сребреницу и протјерао злогласну кољачку 28. дивизију армије БиХ која је позната по религијско-ритуалним масакрима српског живља у Подрињу и околини Сребренице.

Сребреничка 28. дивизија под вођством Насера Орића је из „заштићене зоне УН-а“, а очигледно уз дозволу страних фактора, вршила дужи период нападе на околна српска села и по стравичним усташким обрасцима спроводила масакре над српским становништвом све док није дошао Ратко Младић са својом јединицом од „400 људи и два тенка“. Орић је тада са себи најближим људима побјегао главом без обзира, оставивши у Сребреници и околини Сребренице више хиљада припадника своје кољачке банде, као и преко 40 хиљада старих, жена и дјеце.

Познато је да је наредбом генерала Ратка Младића преко 30 хиљада жена, деце и старих траспортовано на безбједну територију. Ријеч је о народу који се после бијега Насера Орића, а по доласку војске Републике Српске у Сребреницу, сакрио у базу УН-а. Ову чињеницу страни медији најчешће прећуткују, јер она јасно показује да о геноциду у Сребреници не може бити ријечи.

Одређени број људи и припадника армије БиХ је кренуо у бјежање кроз околне шуме уз спорадична отварања ватре на војску Републике Српске и велики број је страдао у борбама које су трајале током ослобођења и чишћења Сребренице од исламских фундаменталиста и остатака армије БиХ.

Такође, одређени број припадника 28. дивизије је заробљен и стрељан, а тачан број још увек није утврђен. Прве информације говоре о броју од 700 људи, а затим је после помињан број од 3000 муслиманских војника. Александар Дорин, аутор више књига о Сребреници, тврди да је број стријељаних 2000 припадника армије БиХ.

То је био осветнички одговор појединаца који су у том тренутку вјероватно сматрали неморалним актом евентуално остављање у животу муслимана који су учествовали у звјерствима почињеним над српским живљем. Данас западни медијски центри и власти у БиХ користе овај акт стријељања у циљу конструисања приче о „геноциду над муслиманима“ у Сребреници. Ни дан данас није утврђен број стријељаних у Сребреници, чак ни Хашки трибунал нема информације о томе, али се у јавности истиче укупан број сахрањених од 7 до 8 хиљада жртава.

Ова цифра од 7 до 8 хиљада жртава потиче одатле што је гробница у Поточарима претворена у јавно гробље у које се сваке године сахрањују муслиманске жртве рата из цијелог подручја Подриња, а реч је о жртвама из периода од 1992-1995. године и кругу територије од око 100 километара око Сребренице. Највећи број тих жртава нема апсолутно никакве везе са чином стријељања припадника 28. кољачке дивизије Насера Орића.

Орић је иначе у медијима давао изјаве у којима је тврдио да ће живот дати за Сребреницу и да је недопустиво за њега да напусти Сребреницу.

Генерал Ратко Младић, поред тога што се показао као изванредан стратег и врхунски војсковођа, остао је упамћен као прави „народни војвода“ и необично племенит и храбар генерал који је константно са својим војницима био по рововима и на првим линијама фронта, а то је подразумјевало и опуштену непосредну комуникацију са војском.

www.princip.me

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*