Илустрација

МУСТРА ЗА РЕВОЛУЦИЈУ: Бели Прелетачевић (Лука Максимовић) је створен по моделу Срђе Поповића

Комичар Лука Максимовић, у јавности познатији као Бели Прелетачевић, на први поглед личи на генијалног дечка који је осмислио шаљив начин за борбу против актуелне владајуће структуре. Несташни дечко из Младеновца је све осим генијалан. Његов лик Бели Прелетачевић осмишљен је по узору на књигу Срђе Поповића, вође “Отпора”.

Лука Максимовић до прије годину дана био је обични дечко из Младеновца који је уживао у својој младости – зезао се са својим друштвом, ишао на море, напијао се у кафанама, мувао дјевојке…

Међутим, прије годину дана испливао је на српској политичкој сцени као Бели Прелетачевић – сатирични лик српске политичке сцене.

Освојио је 20% гласова на локалним изборима у Младеновцу и сада прикупља потписе за предсједничку кандидатуру.

Јавност на друштвеним мрежема је одушељена. Сви волимо Прелетачевића и његову странку “Сарму пробо ниси”.

Генијалан дечко. Одакле му идеја и инспирација?

Ако се вратимо само неколико година уназад, Максимовић је био обични клинац из Младеновца без посебних амбиција, али је имао смисла за хумор. Његове фотографије из средње школе указују на то да је био зајебант и шаљивџија.

Поред тога, његови родитељи били су чланови Демократске странке. Лука се на Фејсбуку похвалио фотографијом са Зораном Ђинђићем.

Фотографија је настала у кафани његовог оца у периоду док се Ђинђић борио са “Отпором” да скине Милошевића са власти.

Лик Белог Прелетачевића није настао спонтано и из зајебанције. Лик Белог Прелетачевића створен је по моделу из књиге оснивача “Отпора” Срђе Поповића “Мустра за револуцију”.

Један од основних принципа успјешног рушења чврстих лидера је смијех и комедија.

Поповић је, гостујући на “TEDx конференцији”, рекао да је хумор најјаче оружје грађанских покрета “нарочито када се супротстављате великим и јаким људима”.

„Прво, хумор уклања страх. Страх је ваздух који диктатори дишу. Без страха, они не могу да преживе. Друго, хумор чини да ваш покрет постане “кул”. Ако је ваш покрет “кул”, сви желе да му се придруже. Треће, хумор и исмевање стварају велику дилему за вашег опонента. Ако га нападну, испашће да су глупи. Ако не одреагују, остали људи ће их исмевати“ – објаснио је Поповић.

Он је још додао:

“Ако сте озбиљан револуционар, ваше шансе да успете су око 26 одсто. Ако сте смешни, ваше шансе да успете су двоструко веће. Ови смешни људи знају шта раде и уопште нису смешни.”

Лик Белог Прелетачевић је осмишљем тачно по моделу Срђе Поповића.

Људи морају да схвате да Бели Прелетачевић није Бели Прелетачевић, већ Лука Максимовић.

Људи га доживљавају као лика из неког комичног филма, па се тешко враћају у реалност и не схватају да је ријеч о обичном момку који се зове Лука Максимовић.

Максимовић није Прелетачевић. Прелетачевић је само лик ког Максимовић глуми. Лаковјерни људи који то не схватају упадају у психолошку замку коју је осмислио Срђа Поповић.

Друго, Максимовићу уопште нису потребне паре да би кроз медије популарисао лик Белог Прелетачевића. Према Поповићевом моделу, медији ће извјештавати о свему што је другачије, забавно и привлачно.

Народ најлакше упија политичке поруке уколико су упаковане у забаву.

Треће, лаковјерни дио јавности мора да схвати да Максимовић не жели да буде предсједник или јавни функционер. То није његов задатак.

Срђа Поповић је допринио паду Милошевића, али никада није био министар или јавни функционер.

Посао Максимовића и његовог лика је да помогну опозиционим партијама да скину Александра Вучића с власти како би они дошли на власт.

Све се одвија по Поповићевом моделу, али је чињеница да мало грађана зна како функционишу његови модели за ненасилно рушење власти.

Да ли је Поповић директно умијешан у стварање лика Белог Прелетачевића остаје нејасно, али је у потпуности јасно да је лик створен на основу метода из његове књиге “Мустра за револуцију”.

Бели Прелетачевић није једини пројекат из Поповићеве књиге. Иницијатива “Не да(ви)мо Београд” такође је осмишљена по том принципу.

Жута патка = хумор

Жута патка = кул = више младих људи

Жута патка је отворено подржала предсједничку кандидатуру Саше Јанковића, а Teleprompter.rs је открио да ће и Бели Прелетачевић учинити исто.

Циљ је да апстиненти изађу на гласање. Они ће гласати за комичне ликове, али ће тек касније схватити да гласају за Сашу Јанковића као предсједничког кандидата Демократске странке.

Демократска странка има намјеру да се врати на власт, али се та чињеница крије јер се зна да би Јанковић у својству предсједничког кандидата ДС-а изгубио гласаче.

Зато Јанковића и његов тим много боли када га медији, који су провалили тактику, представљају као предсједничког кандидата ДС-а.

Он је de facto предсједнички кандидат ДС-а.

Јанковић је сличан Војиславу Коштуници из деведесетих – неиспрљан лик, умјерен и “легалиста” иза ког се крију прљави политичари.

Иза Коштинице се крио ДОС, а иза Јанковића се крије ДС.

ДС копира све што је ДОС радио. Зато Шутановцу није био проблем да прогута его и подржи Сашу Јанковића на изборима. Шутановац може много да профитира уколико прогута его и помогне Јанковићу да се дочепа власти.

Јанковића подржавају све јавне личност из свијета естраде и културе, баш као што су ДОС подржавале све јавне личност из естраде и културе.

Штавише, неки умјетници који су се борили против Милошевића данас се истим тактикама боре против Вучића.

Ови избори заиста јесу референдумског карактера. Уколико ДС сада не успије да дође на власт, никада неће успјети јер ће се распасти све што су до сада градили. Народ ће схватити истину, као што је схватио истину о ДОС-у и “Отпору” тек после доласка на власт.

Подсјетимо да је Ђинђић после доласка на власти има само 7 одсто подршке народа. То је Борис Тадић недавно признао у интервјуу на ТВ Н1.

Бивши “отпораши” се налазе и у предизборном тиму Вука Јеремића. Teleprompter.rs је раније окрио да се у Јеремићевом тиму налазе Станко Лазендић, Владимир Павлов и Живорад Анђелковић.

Јеремић и његови људи константно причају о немиримам, крађи избора и крвопролићу на дан избора.

“Отпор” је тврдио и да је Милошевић покрао изборе преко него што су званични подаци саопштени. Оснивачи “Отпора” су касније признали да им је то била тактика.

Избори у Србији данас се одвијају у потпуности другачијој атмосфери. Данас је скоро немогуће покрасти изборе јер свако има право да их посматра, а ни Србија није држава која је изолована под санкцијама.

Међутим, тактика је иста – тврди да су избори покрадени, без обзира на то да ли јесту или нису, како би се мотивисали грађани да изађу на улице у покушају да се изазову сукоби са полицијом како би се створила слика да органи гоњења туку своје грађане.

Teleprompter.rs

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*