Москва

МОСКВА: Реакције руских политичара на позив Црне Горе у НАТО пакт

Шефови МИП-а земаља-чланица НАТО пакта су 2. децембра 2015. године на самиту у Бриселу званично позвали Црну Гору да почне преговоре за приступање алијанси, који ће, како се претпоставља, трајати годину и по до двије године.

Црна Гора је приступила програму НАТО “Партнерство за мир” још у заједници са Србијом 2003. године. После проглашења независности 2006. године она је потврдила своје учешће у том програму. План дјеловања за приступање НАТО пакту добила је 2009. године.

“У механизам сталне репродукције Хладног рата сада се укључила и Црна Гора”.

Константин Косачов, предсједник Комитета за међународне односе Савјета Федерације, изразио је жаљење због почетка процеса приступања Црне Горе НАТО пакту: “Наравно, такав сиже је за жаљење” – написао је сенатор на својој страници у социјалној мрежи Facebook.

Косачев је подсјетио да је својевремено први генерални секретар НАТО пакта лорд Исмеј примијетио да је циљ НАТО да “држи Русију изван Европе, Американце у Европи, а Њемце – под контролом Европе”. “Тај циљ се правилно испуњава чак и после завршетка Хладног рата када је раскол у Европи превладан” – констатовао је сенатор. Он је изразио жаљење што се “у механизам перманентне репродукције Хладног рата сада укључила и Црна Гора”.

Према ријечима Косачева, у Русији су имали “све историјске, етничке, духовне и културне основе” да Црну Гору сматрају блиском државом и народом. “То је лични избор, али ми имамо апсолутно право да то сматрамо неправилним кораком који је имао алтернативу” – сматра политичар.

Према мишљењу Косачева “у малим државама Европе дуго година се формирала представа по којој они немају алтернативу НАТО пакту у области безбједности”.

Ширење евроатланских структура на Исток “разрушава постојећи систем европске безбједности” чији је кључни принцип био “недјељивост безбједности, немогућност безбједности једних на рачун других” и “аутоматски ставља под пријетњу све који нису у НАТО пакту” сматра Косачев.

“Значајна препрека”

Интеграција Црне Горе у НАТО представља сигнал за Русију да ојача сопствени систем савезништва, изјавио је предсједник комитета државне Думе за међународне односе Алексеј Пушков. “Кључне мјере су – јачање сопствене одбране, војно-политичких могућности, јачање руског система савеза” – рекао је он.

Према мишљењу Пушкова, “интеграција са НАТО пактом ће представљати суштинску препреку на путу побољшања билатералних односа између Русије и Црне Горе”. Парламентарац је такође убијеђен да питање о ступању у НАТО неће бити стављено на референдум у Црној Гори, пошто он “може дати негативан резултат и срушити цијели процес”.

Пушков је истакао да чланство Црне Горе у НАТО пакту неће промијенити стратешки баланс снага у Европи, међутим, политички значај те одлуке је велики. Увлачење Црне Горе у НАТО пакт представља “наставак курса консолидације европског пространства под руководством САД и њеног супротстављања Руској Федерацији” – увјерен је Пушков. “Планови за укључивање Грузије и Украјине у НАТО пакт још увијек се подстичу” – закључио је парламентарац.

Руководство земље Црну Гору увлачи у НАТО упркос вољи народа

Приступање Црне Горе у НАТО пакт неће бити од користи ни Подгорици ни Бриселу, пошто руководство Црне Горе увлачи земљу у алијансу упркос вољи великог дијела народа, а Запад ће имати посла са “криминалним режимом” Мила Ђукановића, сматра први замјеник предсједника комитета Савјета Федерације за одбрану и безбједност Франц Клинцевич.

“Народ Црне Горе има право да самостално одлучује о својој судбини. Али данашње руководство те земље је увлачи у НАТО упркос вољи народа. Крши се основни демократски принцип доношења тако важних демократских одлука, који предвиђа обавезно спровођење националног референдума” – истакао је Клинцевич.

Политичар је такође обратио пажњу “западних колега, на то са ким се они спремају да сарађују у оквирима војног савеза”. “Општепознато је да је режим Мила Ђукановића криминалан и да његова дјелатност чак излази изван оквира националних граница” – примијетио је сенатор.

Према његовом мишљењу “јавност западних земаља треба да зна да је оружје којим су терористи гађали мирне грађане дошло у њихове руке са војних складишта из Црне Горе”. “То је лако провјерити по бројевима оружја нађеног код терориста” – рекао је парламентарац.

Клинцевич такође сматра да “реалну пријетњу за националну безбједност Црне Горе представља сагласност Ђукановића да на територији земље створи такозвани “муслимаснки гето” и тамо смјести око “30 хиљада избјеглица са Блиског Истока”. “Није тајна да међу присталицама има велики број присталица Исламске Државе који су директно учествовали у терористичким актима” – додао је он.

“Ствара се ситуација у којој у састав алијансе, поред Турске као директног помоћника међународног тероризма – може да уђе још једна земља са, благо речено, веома сумњивом репутацијом” – примијетио је сенатор, додавши да је то у супротности са увјеравањима генералног секретара НАТО пакта Јенса Столтенберга да “политика отворених врата коју спроводи алијанса доприноси безбједности и стабилности”. “У стварности је све потпуно супротно” – закључио је Клинцевич.

“Од кога Црна Гора треба да се заштити”

Интеграција Црне Горе у НАТО јој неће донијети позитиву у односима са Русијом пошто је то војно-политички блок антируског усмјерења, изјавио је Андреј Климов, замјеник предсједника комитета Савјета Федерације за међународне односе.

Политичар је истакао да та вијест не представља изненађење ни за кога, јер се слична политичка одлука “по правилу доноси годинама прије него што земља ступи у НАТО”. “Мислим да ће се то одразити на односе са Црном Гором” – сматра сенатор.

Према његовим ријечима, Русија види границу између “тежњи земаља европског континената за приступање Европској Унији и тежњом истих тих земаља за приступање НАТО пакту”. “Зато што је НАТО суштински антируски блок, генетски антируски блок, ма колико га пудерисали, гладили или одобравали” – истакао је Климов. “Уколико неко приступа тамо или почне да води преговоре, онда та земља не стоји позитивно у односима са Русијом” – додао је он.

Сенатор такође сматра да НАТО не даје својим члановима гаранцију безбједности, што су доказали и догађаји од 11. септембра 2001. године у САД и недавни терористички акти у Паризу. Он је такође у недоумици поводом тога какве заправо пријетње жели да удаљи од себе Црна Гора ступајући у НАТО пакт. “Од кога Црна Гора треба да се заштити? Од Сјеверне Кореје? Или Судана? Од које земље? Само када поставите тако једноставно питање, одмах се све поставља на своја мјеста” – закључио је замјеник предсједника међународног комитета Руске Федерације.

Тасс/Фонд Стратешке Културе

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*