Илустрација

„Милосрдни анђео“ и данас „дијели правду“ у Црној Гори (видео)

Пролазно је све. И министри, и политике, и идеологије. Свака сила за времена. Једино част и брука живе довијека, написао је бивши ученик гимназије „Петар I Петровић Његош“ у Даниловграду поводом пензионисања директорке те школе због тога што је одбила да казни ученике који су обиљежили годишњицу НАТО бомбардовања.

Већина портала у Србији, а понеки и у Црној Гори, пренијели су на годишњицу НАТО бомбардовања снимак из гимназије „Петар I Петровић Његош“ у Даниловграду, чији су ђаци са разгласа пустили звук сирена за узбуну и бацали авионе од папира на којима је писало „Да се не заборави!“

Са разгласа се затим чула песма „Рибље чорбе“ — „Децу ти нећу опростити“.

Праштања због овог „инцидента“ није било ни у црногорском Министарству просвјете које је Наставничком вијећу тражило да ученицима изрекне васпитне мјере. Међутим, професори су одбили и да расправљају о кажњавању дјеце. Вратили су празне папире послате из Министарства на којима је требало да заокруже казну за шест организатора перформанса.

Епилог, напрасно пензионисање директорке гимназије Славице Павићевић, директном одлуком министра просвјете.

Бивша директорка, која је одборница партије Мила Ђукановића у градској скупштини, за Спутњик каже да се због ове одлуке министарства није претјерано узбудила, јер је одавно стекла услове за пензију.

„Ни због чега се не кајем, нисам урадила ништа лоше“, каже бивша директорка Гимназије за Спутњик.

„То су гимназијалци, самосвјесни млади људи, били су изузетно примјерни ученици, никада нису имали ниједну казну, а перформанс који су извели за вријеме одмора није нарушио ничији интегритет, ни интегритет мојих политичких убјеђења. Једино што су то урадили без питања, али сам се сложила са колективом да не треба да буду кажњени“, каже професорка Павићевић.

Сваког чуда три дана доста, кажњавањем професорке која није казнила дјецу због анти-НАТО перформанса кратко су се бавили углавном режимски медији, на „свој начин“.

Међутим, бивши ђак гимназије, коме је кажњена професорка била разредни старешина, правник Милан Радовић, иначе најуспјешнији алпиниста из Црне Горе, упутио је писмо својој некадашњој школи. Писмо је постало права експлозија на друштвеним мрежама, а пренео га је и портал Принцип. Радовић је подсjетио да би демократска земља требала да буде поносна на омладину која је на цивилизован и креативан начин опоменула друштво да заборав — оправдава злочин.

„Пролазно је све. И министри, и политике, и идеологије. Свака сила за времена. Једино ’част и брука живе довијека‘. Ви сте изабрали књигу части и мој дубоки наклон због тога. Ова дјеца, коју сте ви одбили да казните, и због тога трпите, постаће професори, љекари, адвокати, научници, могуће и министри. И увијек ће носити поштовање и сјећање на ваш величанствен потез који ће им, кроз цио живот, бити брана било каквој бахатости, било каквом атаку на слободу изражавања. Због тога ваша одлука има непролазну вриједност која је изнад сваке политике и сваког времена“, стоји у писму.

Милан Радовић, на једном од својих алпинистичких похода
Милан Радовић, на једном од својих алпинистичких похода

Бивши ђак није разматрао политичке и идеолошке конотације поступка ученика, само је на неочекиван начин честитао дјеци, односно професорима што су одбили да поступе по наређењу министарства и пожелио им да остану на страни слободе, права на мисао и слободну ријеч. Подсјетио је на важну чињеницу заборављену у црногорском друштву, да тајна слободе почива на храбрости. И вјероватно зато успио да привуче пажњу многих.

„Понос, тај наш осјећај историјски потврђен, је нешто што смо заборавили пред таласом глобалистичких и “интеграционих“ процеса. И ми родитељи који немамо храбрости да, макар аплаузом, поздравимо барјак слободе који носе наша дјеца, и они који траже казне да би симболично доказали како су спремни да што пре ускоче у крило “милосрдног анђела”, написао је између осталог Милан Радовић.

„Понос, тај наш осјећај историјски потврђен, је нешто што смо заборавили пред таласом глобалистичких и “интеграционих“ процеса. И ми родитељи који немамо храбрости да, макар аплаузом, поздравимо барјак слободе који носе наша дјеца, и они који траже казне да би симболично доказали како су спремни да што прије ускоче у крило “милосрдног анђела”, написао је између осталог Милан Радовић.

У обезглављеној престижној гимназији „Петар I Петровић Његош“ живот иде даље. А изненађењима никад краја. Професор математике, школска легенда Југослав Благојевић, за Спутњик каже да о општем стању у Црној Гори најбоље говори наредба коју је школа управо добила.

„Данас је по први пут од 1916. године, од времена Аустро-угарске окупације Црне Горе, стигла наредба и формулари Свједочанстава о завршеном разреду која морају да се пишу латиницом. Ћирилица је дозвољена само ако се родитељ школи обрати посебним писменим захтјевом. Немам ништа више да вам додам, осим што би ово изједначио са најгорим видом друштвеног уређења, које се може упоредити са фашизмом“, рекао нам је видно узбуђен професор Благојевић.

Када је „Милосрдни анђео“ дошао у Црну Гору, гимназијалци су имали годину-двије, неки нису ни били рођени. Бивша директорка за Спутњик каже да апсолутно нема шансе да је неко од професора учествовао у организовању „узбуне“. Дакле, порив да обиљеже почетак страдања свог народа, како се то каже, понијели су из куће.

И поред званичне политике Црне Горе, која игнорише чињеницу да је референдум једини легитимни начин за одлуку о уласку њихове земље у Алијансу, очигледно не постоји васпитна мјера која би натјерала грађане Црне Горе да забораве ко их је бомбардовао 1999. године, ко је убијао њихову дјецу.

Спутњик/Сенка Милош

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*