Светозар Маровић, криминалац

МАРОВИЋ СЕ НА УРНЕБЕСАН НАЧИН ОБРАТИО ЈАВНОСТИ: Крив сам ја и нико други

Пред судијом Борисом Савићем, предсједником Вишег суда у Подгорици, данас је одржано рочиште Светозару Маровићу, по споразуму о признању кривице који је закључио са специјалним тужиоцем Сашом Чађеновићем.

Судија Борис Савић је искључио јавност због ознаке тајности који носи предмет.

Након одржаног рочишта, Маровић није дао изјаву медијима, како је његов бранилац адвокат Здравко Беговић објаснио, због лошег здравственог стања. Беговић је новинарима подијелио писану Маровићеву изјаву.

Изјаву преносимо у цјелости:

„Признао сам своју кривицу и гријех, као први (како је написано) међу осталима, јер нијесам знао оно што сам требао да знам, нијесам видио оно што су сви видјели, нијесам спријечио оно што нијесам знао да је било, што сам вјеровао онима којима би опет вјеровао, што сам повриједио оне који су мени вјеровали и које молим да ми опросте, мени који сам данас мањи од најнижег и којег свако може учинити кривим за све.

Крив сам ја и нико други, није крива моја породица која као таоц мога имена страда и пати, није крива ни партија коју сам стварао и осјећао као дијете своје, иако је она увијек имала и има бољих и важнијих од мене. Нико није крив, ни они који су ме као свједоци из Соломонових прича кривили за оно што су сами радили, нико осим мене, јер иако у свим овим правним случајевима нијесам за себе имао никакве користи, ни цента, прихватио сам да враћам за друге из насљеђа имовине моје породице, крив сам јер су други признали да су имали користи и да то не би могли постићи без мене и мог ауторитета. Ја им вјерујем да је тако зато сам и крив, јер сам служио као капут да га обуку када им је хладно и да га скину када им је вруће.

Признао сам и свјестан да нијесам успио да до краја од себе одбацим оне заводљиве пороке власти, који вас у сопственим очима учине важнијим од свих, па иако сам се борио са тим, остао сам слаб да себе и друге у мојој средини, ослободим од те болести која радо посјети сваку власт, да појединци помисле да је власт коју врше ради њиховог личног добра, а не само и искључиво ради оних који су их изабрали.

Признао сам, и јер не желим да се судим са својом државом, да узимам вријеме вишим циљевима њеног напретка, када се ја осјећам кривим за оно што ми је стављено на терет, не правдајући се ни друштвом данашњих КАЛАБИЋА, ни локалних ЈУДА, ни ружних копија БРУТА, нити пребацајући кривицу на било кога другог. Јер од Адамовог пада, па до времена нашег Ловћенског Тајновидца није било човјека и кривице, па нисам ни ја гори од других, могао остати безгријешан и невин, на којега су у једном тренутку кренули разни, искушавајући моје родитељске слабости, у име скривених планова, како то кроз историју људи обично и бива, планова једних против других, старим вјештинама обмана, скупљања и достављања, далеко од очију јавности.

Признање које сам учинио, због осјећања кривице за све што се нежељено и штетно десило, учинио сам и из страха, не од оних који су по Закона поступали, већ из страха за моју дјецу, за моје по крви најближу, за моју породицу, од оних који су скривено знали да баце камен терета на нас, из зависти, амбиције, политичког неслагања и којима у њиховој тајној моћи можда неће бити довољно ово моје кажњавање и страдање Маровића и зато ме људски страх јер је лако кренути на посрнулог, придодати обиљеженом и показати се на палом.

Признавање сам учинио сам, без притисака и утицаја било кога са стране у молбу Господу Великом да прими ово моје признање и као моје искрено покајање. И овако грешан и поражен пред Богом и људима и пред собом. Молим се, да свако у Црној Гори преузме своје бреме, призна своју кривицу и гријех, пред Богом и законима, ради напретка и добра Црне Горе, њеног мирног и сложног живота.

Ето, ово је истина о свему овоме, мом признању и мојим разлозим, без иједне ружне помисли према било коме, захвалан својој породици и ријетким пријатељима на помоћи, умирен да је из свих ових, за мене болних случајева, посвећеношћу и људи закона, могуће рећи, да неће бити никакве штете, ни за Општину ни за Државу и да ће све стечено супротно закону бити одузето од сваког појединца, вјерујем не само у Будви него и на другим мјестима и од других људи у Црној Гори. Да, то је то што сам желио рећи у овој како се каже правној истини, а истина има и других, различитих и ништа није краће од тријумфа злобе, нити ништа трајније од побједе пуне истине.“

Маровић је ухапшен 17. децембра 2015. године због сумње да је учествовао у незаконитим пословима којима је буџет Општине Будва оштећен за више десетина милиона евра.

Маровић је 17. маја потписао два споразума који га обавезују да у затвор проведе укупно четири године у четири мјесеца и да плати 100.000 еура у хуманитарне сврхе.

Након потписивања споразума пуштен је из притвора у којем је био шест мјесеци.

Дугогодишњи високи функционер ДПС-а признао је тужилаштву да је био на челу криминалне групе која је пројектима „Јаз“, „ТQ плаза“, Копирајт“, Крапина“, „Булевар“, „Пријевор“ направила вишемилионску штету општинском буџету.

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*