Бивши митрополит Филарет

Мајдановци и украјински Мираш Дедеић спремају се за велико отимање цркава од УПЦ

  • Лажни поглавар лажне цркве обећава последњих дана да ће се енергичније активирати ресурси државе и органа силе ради одузимања храмова и друге својине РПЦ, посебно – Кијевско-Печорске лавре
  • У самој Украјини нема политичких снага способних да се супротставе савезу мајданских власти и расколника у насилном одузимању храмова и парохија. „Опозициони блок“ лепо говори али ништа не предузима. Мораће РПЦ сама с тим да се бори
  • Посебну улогу имаће организовање свештеника и њихова спремност да се у таквој атмосфери адекватно понашају. Биће им потребно много храбрости. Људски – њих је могуће само пожалити, а хришћански, може се рећи да је њихов пут до узвишености постао много краћи
  • Реч „православље“ у називу Филаретове секте нема никакву спону са реалношћу. Они су отприлике исто онакви хришћани какви су они лопови који на улицама сакупљају новац за „молитве на Атосу“
Пише: Сергеј Гуркин

Челник „Украјинске православне цркве Кијевске патријаршије“, бивши митрополит којем је забрањено да обавља црквене обреде, Филарет, дао је прошле недеље интервју једном од украјинских медија и том приликом отворено испричао о плановима своје организације.

У те планове спада одузимање храмова од Украјинске Православне Цркве Московске патријаршије и „пребацивање“ вјерника те цркве у своју секту.

Дио онога што је изговорио Филарет може слободно да се занемари, поред осталог и бајке о томе да ће његова секта за који дан бити призната од стране других православаца и званично добити статус патријаршије. Али, ево шта се не сме пречути – обећања да ће се енергичније активирати ресурси државе и органа силе ради одузимања храмова и друге својине РПЦ, посебно – Кијевско-Печорске лавре.

Још опаснија је Филаретова намјера да своју секту назове једином православном црквом у земљи и да почне процес поновног регистровања православних заједница са преласком под његово руковођење. Наравно, расколник говори да ће сви који то желе моћи да остану подређени Московској патријаршији, али већ следећа реченица гласи да ће „већина прећи код њега“.

Већ је састављен и покренут план изненадног упада и одузимања са циљем да се утиче на умове украјинских православаца. Сада се свештеници моле да престане грађански рат, а „треба“ – да се моли и позивају на уништење „непријатеља“. Разумије се, треба – и да се заради.

Расколник Филарет је, наравно, у одличним односима са мајданском влашћу. Он је за њих право откриће. Не захтјева поштовање заповјести, а позива на убијање политичких опонената чешће од неких политичара. На Мајдану мисле да је добити власт под утицајем цркве лако отприлике као и извести државни преврат и зато су увјерени да је то готова ствар. У ствари, није тако.

Нове патријаршије се не формирају методама раскола и зато Филаретову секту нико у православном свијету не сматра за цркву.

Иначе, Филаретов случај је занимљив. Он већ има 89 година, а звање свештеника добио је још у вријеме Стаљина. После тога је више од двадесет година био егзарх РПЦ у Украјини. После смрти патријарха Пимена 1990. управо је Филарет био постављен за заступника престола до избора на којима су многи очекивали да ће он побиједити.

У том периоду се будући расколник понашао сасвим разумно. Рачунајући да ће стати на чело РПЦ, он је више пута лично укорио трнопољску сабраћу због сепаратизма и говорио да су поделе у цркви неприхватљиве. Међутим, на изборима 1990. победио је Алексиј, а Филарет је морао да се врати у Кијев.

Годину дана касније, Украјина је добила независност, а Филарет је почео да размишља и говорка о расколу. Наводно, „у независној држави треба да буде независна црква“. Такав став је антихришћански јер је Христос јединствен, а патријаршије се не формирају на основу променљивих државних граница, него на основу апостолског континуитета и заједничких одлука. Међутим, такве ситнице Филарета нису више занимале.

Крајем 1991. „архијерејски сабор“ под руководством Филарета донио је одлуку о аутономији, која у Москви, разуме се, није потврђена. Митрополит је позван у Москву и укорен, а он је дао ријеч да ће поднијети оставку. Већ следећег дана у Кијеву, по Јудиној традицији, он је одбио да испуни обећање, наставио у правцу раскола и изјавио да је он лично Богом дат „украјинском православљу“. Сем егоизма и жудње за влашћу и новцем овде је примјетна и манија величине.

Украјински епископи уклонили су Филарета са дужности митрополита, а касније је РПЦ забранила његово служење и прогласила анатему. Међутим, „патријарх“ је окупљао тим расколника и добио подршку „независне“ власти, а у Украјини су формиране двије патријаршије: прва – московска и фалсификована – кијевска.

Без обзира на активну подршку како државе, тако и „друштвених активиста“ (бандита), лажна патријаршија није успјела да одузме од РПЦ много цркава. Огромна већина православаца у Украјини припада московској патријаршији. Али, у околностима данашње „ратне“ хистерије расколници прелазе у офанзиву.

Лако је примијетити да својим ријечима и поступцима Филарет крши готово све хришћанске заповјести. Речено је: не укради – а он јавно обећава да ће наставити да отима храмове од РПЦ. Речено је: не сведочи лажно – а он непрекидно тренира лажи поводом Москве, грађанског рата и свега осталог. Речено је не убиј: – а он позива на физичко уништење „сепаратиста“ који су већином његови сународници.

Али, са хришћанског становишта главни Филаретов преступ јесте сам раскол. Ријеч „ђаво“ говори управо о „раздвајању“. Јединство и повезаност су – једне од главних хришћанских врлина. Намјерно разбијање јединства ради личне власти и личне користи – најтежи је злочин.

Има и једноставнијих примјера. Филарет има одличне односе са предсједником Украјине Петром Порошенком који се раније претварао да је православац московске патријаршије (као већина становништва у земљи), а сада – да је кијевске. Објашњавајући недавно зашто је мајданска власт „полудјела“ за „везеним кошуљама“ Петар Порошенко је дословце рекао: „То је наш талисман“.

Сам расколник путовао је прошле године у САД на „молитвени доручак“ са Бараком Обамом, после чега је јавно молио сенатора Џона Мекејна за оружје – да би једни његови суграђани могли брже и ефикасније да убијају друге.

Не могу се описати размјере примитивно-паганског дивљаштва у главама како световних, тако и „црквених“ власти (ако говоримо о УПЦ кијевске патријаршије или о унијатима). Заповјест о љубави још мање им је позната од здравог разума или части. Они схватају цркву као кров или талисман, као неко приручно средство које помаже у постизању властољубивих и финансијских интереса.

Нејасно је до које мјере Филаретове ријечи и поступци могу да се објасне дубоком старачком оронулошћу у коју је несумњиво доспио 89-годишњи бивши свештеник. Ипак, то није олакшавајућа околност, будући да је он свој пут изабрао прије 25 година.

Ријеч „православље“ у називу Филаретове секте нема никакву спону са реалношћу. Они су отприлике исто онакви хришћани какви су и они лопови који на улицама сакупљају новац за „молитве на Атосу“, само по капацитету већи. Наравно, већина парохијана о томе ништа не зна, нису они криви због тога и неће за то одговарати.

У самој Украјини нема политичких снага способних да се супротставе савезу мајданских власти и расколника у насилном одузимању храмова и парохија. „Опозициони блок“ лијепо говори али ништа не предузима. Мораће РПЦ сама с тим да се бори. Посебну улогу имаће организовање свештеника и њихова спремност да се у таквој атмосфери адекватно понашају. Биће им потребно много храбрости. Људски – њих је могуће само пожалити, а хришћански, може се рећи да је њихов пут до узвишености постао много краћи.

Лијеп детаљ: мало коме је познато да у Украјини постоји званична државна награда која се зове Орден Мазепе, којим је одликовано 69 људи, а међу њима и – Филарет. За разлику од свих других добијених награда тог ордена је он потпуно достојан.

На надгробном камену рашчињеног бившег монаха треба написати: „Филарет, носилац Ордена Мазепе“.

Кратко и јасно.

Превела Ксенија Трајковић

Факти

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*