Адем Мустафић скончао своју терористичку каријеру

ЛИКВИДИРАЛИ ГА ЊЕГОВИ: Још један терориста из Црне Горе убијен

Тридесетшестогодишњи Баранин Адем Мустафић, није погинуо у борби терориста такозване Исламске државе против било кога „с друге стране“, него је жртва још екстремнијих групација унутар ИСИЛ формација, којима је припадао. Поједностављено речено „убили су га његови“-текфирџије.

Нетачна је информација да је погинуо прије три или четири дана, јер вијести о погибијама, не само црногорских, него и држављана других земаља Југоисточне Европе, на ратиштима у Сирији, Либији или Ираку, ако икад и стигну, стижу, обично, у року не мањем од 20 па до 40 дана. Подразумијева се да информатори скраћују „рокове“, али не због евентуалних брига о жртвама и њиховим фамилијама, него првенствено, односно искључиво због „заосталих плата“ погинулих и такозваних уговорних обештећења њихових породица, које никада, нико није добио.

О томе могу свједочити готово све ојађене фамилије трагичних жртава вјерског фанатизма, а подгорички лист Побједа се, својевремено, посебно бавила случајем шесточлане рожајске породице Салиховић мајке са петоро малољетне дјеце, чија је „глава“ изгубила главу на једном од „ИСИЛ-ратишта“, прије скоро три године.

Баранин Мустафић је, иначе, пети црногорски држављанин који је погинуо на ИСИЛ ратиштима. Први је био Подгоричанин Мирза Хаклај, затим Дамир Слаковић, такође из Бара, Адис Салиховић из Рожаја и најмлађи осамнаестогодишњи Плављанин Ернад Хусеиновић. Још се не зна што је са Дамиром Бабачаићем из Петњице и са још најмање петорицом његових „сабораца“ који су прије више од двије године отишли прво у Сарајево, одатле у Тутин, а затим у Качаник, да би се домогли најближе и најсигурније линије са Сиријом, у Турској.

У последње двије године, међутим, такозвана балканска рута је измијењена па су на значају изгубили некадашњи обучно-дистрибутивни, односно логистички центри у Хаџићима, двадестак километара од Сарајева, затим новопазарског Фуркана под контролом текфирџија Абида Подбићанина и „косовске базе“ под контролом извјесног Елмира Ђусинца из јужног (шиптарског) дијела Косовске Митровице.

У Босни и Херцеговини не губе на значају моаочки и великокладушки дистрибутери и логистичари, али у новије вријеме са стриктно подијељеним улогама. Маочанска херметизована заједница вехабија, односно селафија, ништа не ради, али држи на окупу озбиљне безбједносне снаге БиХ.

Побједа

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*