Милорад Улемек Легија

ЛЕГИЈИНА ИСПОВИЈЕСТ: Ђинђићев убица је побјегао у Лондон, „Сабљом“ су руководили Енглези

У ексклузивном интервјуу за недељник „Експрес“, Легија из затворске ћелије поручује да има поуздане информације да је Ђинђићев убица само сат времена после атентата, у аутомобилу с дипломатским таблицама, кришом стигао на београдски аеродром и одатле одлетео за Енглеску. Преносимо вам најзанимљивије дијелове Легијине исповијести.

Тајни лет

– Не постоји ниједан материјални доказ да је Звездан Јовановић у вријеме атентата био у Улици адмирала Гепрата. Да су дозволили да се уради реконструкција догађаја, било би свима јасно да на Ђинђића није пуцано из те улице. Међутим, то је и њима било јасно, па су бјежали од реконструкције ко ђаво од крста.

– Искази Звездана Јовановића су узети на превару и под уцјеном. О томе се на самом суђењу излануо Родољуб Миловић, кад је рекао да је он из своје свеске диктирао Звездану шта да каже. После је била прича како је Звездан заправо њега замолио да му помогне око давања исказа, јер се он не сјећа, па му је онда Роћко то читао из своје биљежнице. Па чекај бре, ко је овдје луд!?

– Први метак је погодио Ђинђића, само не из оног правца како то тврди оптужница. Други је ранио Милана Веруовића, док се трећи забио у зид код врата зграде Владе. О томе су једногласно свједочили сви момци из обезбјеђења који су били ту на лицу мјеста. И сад су они луди, измишљају!? Па тај Веруовић је био спреман да погине за премијера. Добио је метак, а они су га малтене прогласили лудим. И наравно да је кључ у првом метку, тај је био већег калибра од оног који је погодио Веруовића, али добро, шта ја знам.

– Један припадник Службе који је био стациониран на аеродрому послао ми је поруку да је сат времена након атентата на Ђинђића Н. Н. лице ушло на аеродром на споредну капију, у аутомобилу са дипломатским таблицама британске амбасаде, и да се укрцало у мали џет, „цесну“ без ознака, и без икакве најаве одлетјело за Лондон. Исту такву потврду добио сам и недељу дана касније од једног припадника јавне безбједности са аеродрома.

Звездан Јовановић
Звездан Јовановић

Енглеска „Сабља“

– Од 14. марта 2003, па све до своје предаје 2. маја 2004, ја сам боравио у својој кући, у посебној просторији. Осим покојног Александра Тијанића, те фамозне ноћи предаје у мојој кући су били и Драган Јочић, Раде Булатовић и Горан Радосављевић Гури. О чему смо тачно причали, оставио бих за себе. Није за ширу јавност. Што се тиче гаранција и обећања, нешто је испуњено, нешто није, али то тако иде кад се договарате с политичарима. Опште је познато да политичари једно говоре, друго мисле, а треће раде.

– Знам само да Ђинђић није убијен из оне фамозне пушке коју су покушали да угурају на суђењу. Не постоји ниједан материјални доказ да је премијер погођен из те пушке. Чак ни стручњаци из Визбадена нису могли то да утврде.

– Гледали смо у судници онај чувени филм на ком се види како Звездан Јовановић стоји као погубљен, а Миле Новаковић му прича гдје је шта било. Иста прича је и с оном чауром. На филму видимо неког међеда из УКП како ровари по лишћу и одједном, опа… чаура! Као само једна, ту је упуцаван снајпер. Па зна се како се упуцава снајпер. Минимум десет метака.

– Није тајна да су Енглези практично руководили „Сабљом“. Уосталом, министар Михајловић је био њихов пулен. Сваки извјештај који је стизао до Михајловића одлазио је до одређених људи из британске амбасаде.

Зоран Ђинђић, убијени премијер Србије
Зоран Ђинђић, убијени премијер Србије

Ликвидација у Мељаку

– Душан Спасојевић и Миле Луковић су ухваћени живи. Тачно је да су ту били и Спасоје Вулевић и Родољуб Миловић. Тачно је и да је Миловић звао Душана Михајловића и да је овај у договору са Чедом Јовановићем донио одлуку да се ова двојица не хапсе, него да се ликвидирају на лицу места. Једино је Багзи специјалац успио да побјегне из обруча и оде аутобусом за Сурчин, а онда стопом без пасоша у Грчку… Ма важи.

– Спасојевић је кренуо према жичаној огради, гдје га је ухватио припадник САЈ Милорад Јанић звани Мачак. Он му је наредио да клекне и ту га изоловао. Спасојевић код себе није имао никакво оружје. У готово исто вријеме, на другој страни дворишта, други припадник САЈ Драган Барашанин успио је да ухвати Луковића, који је такође био ненаоружан. После Михајловићевог сигнала, приступило се ликвидацији. Слађан Ђорђевић из САЈ је из „ленд ровера“ донео пушкомитраљез 72, који је положен пред Спасојевића, док је Барашанин поставио у руку Милета Луковића ону бомбу коју видимо на сликама.

Код Михајловића поделили 3,5 милиона евра!

Улемек такође истиче и да је 3,5 милиона евра пронађених код Душана Спасојевића и Милета Луковића после њихове ликвидације подијељено у кабинету тадашњег министра полиције Душана Михајловића:

– Касније је новац који је пронађен у торбама које су ова двојица имала са собом, око 3,5 милиона евра, однет у Михајловићеву канцеларију, гдје је и подијељен. Зна се и ко се талио. О свему овоме постоје и службене биљешке које су после те акције написали припадници САЈ.

Експрес/Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*