Владимир Путин, предсједник Руске Федерације

Le Figaro: „Путинизам“ је у духу времена и у складу са све одлучнијим отпором према глобализацији

Напетост у односима између Русије и Запада више се не може објаснити простим сукобом интереса, та борба има важну идеолошку позадину, изјавио је аналитичар Матије Слама у интервјуу за француски Le Figaro.

„Политички сукоб Европе и Сједињених Држава, с једне стране, и Путинове Русије, с друге, има важну идеолошку позадину, која садржи два потпуно различита погледа на свијет“ – изјавио је Слама, који је недавно издао књигу „Рат свијетова“ (La guerre des mondes), гдје анализира стварне узроке супарништва Русије и Запада.

Идеолошка позадина се јасно назире у говорима руског предсједника, сматра Слама. Тако Владимир Путин, критикујући Запад, често помиње уништавање традиционалних вриједности, нестанак националне традиције и брисање разлика између различитих етноса и култура. При томе, он промовише духовне вриједности, традиционалне породичне и религијске вриједности, по чему подсјећа на „великог руског конзервативног“ филозофа Николаја Берђајева.

Као и Берђајев, Путин осуђује западне земље због тога што су „фактички пошле путем одрицања од својих корјена – цитира Слама руског предсједника – што укључује и хришћанске вриједности, које чине темељ западне цивилизације“.

Оперишући са оштрим изразима – на примјер, „примитивизам“ – Владимир Путин отворено критикује законе који дозвољавају истополне бракове. Он такође неријетко критикује западне земље због њихове тежње „да прошире своје модел либералног поретка на цијели свијет, занемарујући при томе националне специфичности“ истиче аутор.

„Путин има аутентичан систем виђења свијета. Он себе позиционира као заштитника националних специфичности и традиционалних вриједности од либералног Запада, који заборавља своје духовне основе. Он нарочито оштро критикује – и у томе је главна снага његових ријечи – западни универзализам, који укључује намјера једног дијела свијета да уподоби себи остатак човјечанства“, написао је Слама.

Он на тај начин осуђује мијешање Запада у ствари других држава, било то у Украјини или на Блиском Истоку.

По мишљењу предсједника Русије, сматра француски аналитичар, Запад је убијеђен да ће у будућности цијело човјечанство неизбјежно прећи на његов модел – либералну демократију. Али, у свијету постоје државе које држе до својих културних вриједности и уопште не желе да се „вестернизују“. То мишљење подсјећа публицисту Сламу на идеју Клода Леви-Строса: „Човјек испољава своју природу не у неком апстрактном човјечанству, већ унутар традиционалних култура“.

У основи „неразумјевања“ између Запада и Русије, сматра Матије Слама, такође се налази питање религије.

„У својим говорима Путин тијесно везује судбину руског народа за судбину Руске православне цркве. Вјерско питање је једно од главних оруђа његове идеолошке борбе, да не говоримо о томе да му то питање омогућава да ојача своју власт у земљи, гдје је црква од давнина формирала колективни морал“, написао је Слама.

„Ми у Француској чинимо богохуљење једним од основних права, једним од стубова чувене слободе изражавања мишљења, која је сама стуб сакрално-светих личних слобода. Потребно је оскрнавити, лишити светости апсолутно све. Бог је постао застарјели концепт. Ми уздижемо и сврставамо скрнављење светиња у категорију основних права, чак и не размишљајући о томе шта би добро могло да нам донесе то право“ – истиче он.

Још један важан аспект Путинове доктрине је заштита националног суверенитета, истиче аналитичар. Руски предсједник често критикује земље ЕУ што оне готово систематски слиједе САД, као што су показали и догађаји у Украјини, између осталог. Путин такође критикује САД и ЕУ за мијешање у унутрашње ствари земаља Блиског Истока, што је, по мишљењу руског предсједника, само погоршало сукобе у региону и посијало хаос.

За Путина је идеја „америчке изузетности“ само изговор којем Вашингтон прибјегава у покушајима да прошири своју хегемонију на цијели свијет, док мисију Русије и њену изузетност Путин види у заштити суверенитета и националних специфичности других земаља, истиче Матије Слама.

У Путином говорима, сматра Слама, има много тога Солжењициновог, „којег Запад већински није успео да схвати до краја“. Западни читаоци нису схватили Солжењицина, јер Запад говори на језику личних слобода, а он – на језику традиције и свете тајне заједништва, истиче Матије Слама.

По аналитичаревом мишљењу, та полемика је данас поново оживјела у говорима Владимира Путина и западних лидера.

Било би погрешно сматрати да је огромна Путинова популарност у Русији плод искључиво „осјећања повријеђеног поноса које је завладало у тој земљи после распада Совјетског Савеза и „неуспјешног искуства с „либералном“ владавином“ Бориса Јељцина. Подршка коју ужива руски предсједник умногоме се може објаснити и значајем који Руси придају традиционалним вриједностима“. Путинова политика „у потпуности одговара расположењу већег дијела руске јавности“.

У свијету, а нарочито у Европи, Владимир Путин је у одређеном смислу постао „глас конзервативаца“, истакао је аналитичар. Популарност коју руски предсједник ужива код европских конзервативаца сведочи и о Путиновом умијећу да осјети дух времена.

„Његов таленат се исказао у томе што је успио да у одговарајућем моменту удружи своје идеје и идеје оног дијела европске јавности који је све непријатељскије настројен према глобализацији и мултикултурализму и све више цијени своје корјене и „природне заштитне ограде“, то јест државне границе. Од Виктора Орбана у Мађарској до Марин Ле Пен у Француској и Најџела Фараџа у Великој Британији – сви они, наравно, имају симпатије према Путину. Очигледно је да је „путинизам“ у извјесној мјери у духу времена; он је у складу са све одлучнијим отпором народа према глобализацији“ – сматра аналитичар.

Успјех Владимира Путина се умногоме може објаснити тиме што су политичари налик њему у Европи „изумрла врста“, наглашава Слама. Слабост западних демократија састоји се у томе што оне рађају технократе, високо стручне, али неспособне да појме „симболични, готово метафизички“ аспект државне власти.

Аналитичар пореди Путинов лик са Шарлом де Голом. „По чему би у том смислу могли бити занимљиви Франсоа Оланд, Ангела Меркел, Матео Ренци?“ – пита се аналитичар и сам одговара: „Ни по чему“.

Не тако давно Русија је организовала концерт у сиријској Палмири. Он је имао веома симболичан значај. У древном амфитеатру чуле су се композиције Прокофјева и Баха.

Неколико недеља касније Француска је такође обиљежила војну побједу концертом. У сјећање на Верденску битку француске власти организовале су… реп концерт. „С једне стране могле су се чути најплеменитија и најузвишенија дјела која је створило човјечанство, а с друге – најпросјечнија“.

Путина снага се састоји и у његовом схватању да је политика такође питање симболизма, достојанствености и узвишености. Ми Европљани смо то давно заборавили. Још је (Луј-Фердинанд) Селин прорекао: „Ми жудимо да живимо без легенде, без тајне, без достојанствености“ – рекао је аналитичар.

Путиново дјеловање је више пута истицано ван граница Русије. Тако је руски предсједник почетком новембра трећи пут узастопно проглашен личношћу године часописа Forbes.

У јануару је француски Boulevard Voltaire написао да је Владимир Путин постао симбол повратка своје земље на међународну сцену и да се имиџ који је створио разликује од већине других политичара.

Le Figaro/Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*