Мирослав Лазански у друштву Александра Чепурина

ЛАЗАНСКИ: „Panama Papers“ доказују да непријатељство САД према Путину прераста у мржњу

У ауторском тексту објављеном у дневном листу „Политика“, војни аналитичар Мирослав Лазански каже да, уколико жели да се одговори на дилему да ли су Панамски документи дио информативног рата, треба погледати на списак директно или индиректно прозваних личности.

„Кога има, а кога нема у тим папирима? И ко је све финансијски помагао ту операцију? Јер, није ваљда да конзорцијум истраживачког новинарства ради за ексере?! Или само за идеале слободног света ослобођеног пореских рајева и корупције“, пита се Лазански.

Лазански подсjећа да је најава „Њујорк тајмса“ из 2002. године да је допуштање америчке владе да се лажне информације пласирају у медије чак и пријатељских земаља названо остварењем орвеловског предсказања. Тадашњи амерички председник Џорџ Буш тражио је да Пентагон преиспита сврсисходност оснивања „Одељења за стратешку подршку и промоцију америчких интереса“, каже Лазански.

„Како су навели новинари ’Њујорк тајмса‘ Џејмс Дао и Ерик Шмит, америчка војска емитовала је после 1980. радијске и телевизијске програме у Никарагви с циљем да се сруши сандинистичка влада, а својевремено је и грузијски предсjедник Михаил Сакашвили за ’Вашингтон пост‘ изјавио да је новац који су САД уложиле у формирање независних медија у његовој земљи ’вредiо више него 5.000 америчких маринаца‘“, пише аналитичар „Политике“.

Пентагон има уговоре са компанијама „Linkoln group“, која је после 2003. уложила око 100 милиона долара у ирачке медије и едукацију новинара, „Si Kolman ink“ и „Sajns aplikation international corporation“ у вриједности од више од 300 милиона долара за формирање слободних медија у одређеним земљама, а тиме се, наводи Лазански, наравно утиче и на мишљење тамошњег бирачког тијела.

У Панамским документима Лазански, како каже, примарно препознаје мржњу неких западних центара моћи према руском предсједнику Владимиру Путину.

„’Панамски папири‘, најкраће речено, то је изузетна стратегија према изузетној личности. Сви остали у тим ’папирима‘, сва остала имена, само су гарнирунг за Путина. А његовог имена и нема у ’папирима‘, само имена његових пријатеља. Лукаво, нема шта. Заправо, Кина, Русија и Путин три су циљна објекта ’Панамских папира‘“, пише Лазански и додаје да непријатељство САД према Путину полако прераста у мржњу, а да би мржња имала разорну снагу, мора да постане колективна. Идеологије су одувијек биле алиби за мржњу, каже Лазански, хладни рат између Москве и Запада одавно је завршен, али ратници су остали на сцени.

„Америчко претендовање на ’посебност‘ у свету, веровање у надмоћност духа над осталима, то је посматрање другог као мање вредног, то је граница између непријатељства и мржње“, каже Лазански.

Лазански се, у закључку, пита зашто се у „Панамским документима“ не налази ниједно значајније америчко име.

„Сви су други били наивци и будале, само Амери нису?! Како онда додатно сатанизовати Путина? Баш у време када у Русији предстоје парламентарни избори? Па пустите у оптицај те ’папире‘, које сте припремали годинама, и, гле, баш сада сте се сетили да их пласирате“, каже Лазански.

Мир са нуклеарном Русијом Владимира Путина неопходност је за садашњу Америку, али то очито није и њено трајно опредељење, закључује аналитичар „Политике“.

Политика

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*