Мирослав Лазански у бази Хмејмим крај Латакије

ЛАЗАНСКИ ИЗ СИРИЈЕ: Башар ел Асад да би побиједио мора бити одлучан а после побједе и великодушан

Руски борбени авиони „Су-34”, „Су-30” и „Су-24” у бази Хмејмим крај Латакије имају на крајевима крила контејнере с електронском опремом. Пошто циљеве на земљи гађају са висине изнад 5.000 метара, што је недостижна висина за портабл ПВО ракете, које се испаљују са рамена, контејнери с електронском опремом предвиђени су за случај да спонзори Исламске државе, Нусра фронта и сиријске „умјерене опозиције“ доставе својим штићеницима ракете са радарским навођењем. А то би већ била озбиљнија ситуација, коју Запад, за сада, још увијек избјегава, јер како објаснити свјетској јавности да је Исламска држава, на примјер, лансирала на руске авионе ракету типа „хоук“?  Ипак, Руси у Сирији рачунају на све опције.

Док руска авијација постепено повећава број борбених летова – јуче су током 59 налета погођенa и уништенa 94 циља, што значи да још има „исплативих мета“, а што опет намеће питање шта су то Американци бомбардовали годину дана – сиријска копнена војска продужава своју опрезну офанзиву. Територијално гледано, сиријска војска држи приобални дио државе, између Хаме и Хомса има још подручја под контролом Слободне сиријске армије, као и на сјеверу уз турску границу и на југу уз границу са Јорданом. Већи дио појаса уз границу са Турском држе Курди, а дио и Исламска држава. На једном дијелу те границе, између Курда и Исламске државе, уклиниле су се снаге тзв. Слободне сиријске армије. Подручје уз границу са Либаном држи Хезболах, који помаже снагама Башара ел Асада. Терористички Нусра фронт распоређен је сјеверно и источно од Хомса, југоисточно од Дамаска и око Алепа. Исламска држава контролише и већа подручја Сирије у источним и сјевероисточним дијеловима земље, али то су ријетко насељени предјели.

Углавном, сиријска војска настоји да одбаци противнике од границе са Турском и Јорданом, јер преко тих граница долази помоћ и подршка и Исламској држави и Нусра фронту и „умјереној опозицији“. Борбе се воде и у провинцији Хама, гдје су ангажоване 87. механизована бригада и 11. оклопна дивизија сиријске војске, као и 106. механизована бригада Републиканске гарде. Начелник генералштаба сиријске војске генерал Али Абдулах Ајуб изјавио је да противници масовно бјеже пред ударима 4. јуришног корпуса, а да терористи из Нусра фронта и Ахрар аш Шама користе артиљерију и америчке противоклопне ракете „тоу“. Снаге сиријске војске имају доста велике губитке, јер терористи организују снајперске засједе у срушеним градовима. Сиријска војска још није оформила здружене снаге борбене, оклопне, инжењерије, лаке пјешадије која иде испред тенкова и специјалаца за „чишћење“ зграда. Модел јуришних тимова још не постоји. Сиријски генерали се, за сада, задовољавају опкољавајућим маневрима, заштитом и овладавањем комуникацијама, те артиљеријским и ваздушним ударима. Употреба оклопних јединица у градовима до сада је била погрешна, вјероватно ће им Руси дати корисне савјете на основу искустава из Чеченије. Није познато да ли Сиријци имају на располагању беспилотне летјелице за извиђање у градским борбама. Сиријска војска не располаже ни телевизијским и ласерским системима за откривање глатких површина на оптици снајперских пушака.

У дијеловима Алепа, који још држе противници Башара ел Асада, изграђен је широк појас бункера, противтенковских ровова и заклона, а све је то  подијељено на четири одбрамбене зоне. Сиријска војска има само два могућа сценарија за потпуно освајање Алепа: општи напад на град, односно на дијелове које држи противник, или дуготрајна блокада са потпуним затварањем обруча око града, те наставак артиљеријског и ваздушног бомбардовања. Императив је задржати темпо наступања и борбену иницијативу ако се жели добити рат у Алепу.

А ако Башар ел Асад жели да побиједи у овом рату, мора показати одлучност. А ако побиједи, мора показати и великодушност. И то је једина формула некаквог будућег сиријског помирења.

И док „Ту-154” убрзано хвата висину изнад мора код Латакије, а свако је полијетање у правцу мора да би се избјегао домет терористичких ракета, осјећао сам се прикраћен за бар још неколико дана боравка. Покушао сам да останем, али руски официри ми кажу да они не знају када ће бити следећи лет којим се може за Москву. Можда сјутра, а можда тек за 20 дана. Са нама сте дошли, са нама и одлазите. Из Латакије цивилних летова нема…

Мирослав Лазански/Политика

Један коментар

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*