Мило Ђукановић у изборној ноћи

КУМ ОД ПОДГОРИЦЕ: Идеолошка превртљивост је каратеристика Ђукановићеве каријере од самог почетка

Мило Ђукановић је владајућа фигура у јадранској републици.

Његов рецепт за успјех се састоји од флексибилних алијанси и лукративног мијешања државног и породичног бизниса.

У сценарију се препознаје рукопис Бебе Поповића, спин-доктора црногорског шефа владе: у ноћи са суботе на изборну недјељу се једна оружана група инфилтрирала у Црну Гору.

20 Срба са аутоматским пушкама, под командом једног бившег генерала жандармерије. Задатак: напади на државне институције и отмица Мила Ђукановића. Налогодавац: неименована опозициона партија.

Али хвала вазда будној полицији, како то описују влади одани медији што су ове српске трупе брзо неутрализоване.

Спин-докторе, да га не претјера мало?

Српски премјер Александар Вучић, агитпроповски искусан, казао је у недјељу да ће се радије за језик угристи него коментарисати ову вијест.

Нејасно је колико је бирача информацију о „пучу“ примило као истину и да ли је ова вијест имала утицаја на резултат. У сваком случају, Милу Ђукановићу није успјело да реализује тријумфалну побједу.

Руски непријатељ

Упркос томе, Ђукановић се у изборној ноћи показао задовољним изборним резултатом. Његова партија је освојила већину гласова, али и јасно промашила апсолутну већину.

Заједно са партијама етничких мањина би требало да има довољно мандата за састављање владе.

Ђукановић се захвалио бирачима што су „успјешно одбранили Црну Гору од једне велике силе која угрожава нашу малу земљу. Што није једноставно.“

Тиме није мислио на оних 20 Срба, него на Путина и Русију.

Ђукановић радо пројектује своје сукобе са опозицијом у геостратешки контекст: његови противници, међу којима стварно и има русофила и великорспских снага, су по њему московски плаћеници. Који торпедирају евроатлантске интергације Црне Горе. Иако су Руси, под њим, покуповали пола црногорског приморја, Ђукановић се послије руске анексије украјинских тероторија придружио санкцијама против Русије.

Про-западна стартегија му међународно и успијева: упркос тешким недостацима гледе правне државе и слободе медија, Подгорица ће ускоро постати чланица НАТО.

Што се тиче ЕУ чланства, земља је врх-кандидат међу кандидатима у региону.

На Западу цијене Ђукановића због његове регионалне политике.

Признао је брзо независност „Косова“ упркос унутршњополитичком отпору, а са Хрватском његује добре односе.

Сем тога, одбија да организује референдум о чланству Црне Горе у НАТО, које је у земљи унутрашње-политички врло дискутабилно.

Политика као бизнис

Идеолошка превртљивост је каратеристика Ђукановићеве каријере од самог почетка. 1991 је са 29 година постао најмлађи премјер у Европи. Милошевић га је подигао, но Ђукановић је благовремено утекао иза његове сјенке послије Босанког рата 1996. Потом је радио на растакању уније са Србијом. Тим кораком се понудио Западу за савезника. Његова шира фамилија се у дугим годинама његове власти крезовски обогатила.

Због шверца цигарета, који је у деведесетим годинама био главни извор прихода Црне Горе, италијанске службе су седам година водиле истрагу против Ђукановића. 2009 је процес обустављен.

Сем тога, Фамилија контролише Прву Банку, приватизовану 2006., а потом широке руке санирану новцем пореских обвезника. Његово богаство Интернацинал Цонсортиум оф Инвестигативе Јоурналистс процјењује на 15 милиона долара.

Што је у поприличном раскораку са његовом премјерском платом од 1.227 еура мјесечно.

Флориан Бибер, политиколог из аустријског града Граца, упозорава да се у Црној Гори никад од 1945. године није промијенила партија на власти: једна те иста комунистичка, али се стално прлигођавала, а сада се зове Демократска партија социјалиста.

И овог пута изгледа да је Ђукановићева стартегија успјела. Али врло кнап.

Тијесна предност за Ђукановића

Према треунтном стању резултата ДПС премјера Мила Ђукановића освојила је 36 од 81 мјеста у црногроском парламенту.

Ђукановић је у понедјељак био убијеђен да ће са „традиционалним савезницима“, партијама етничких мањина, моћи да преузме контролу над парламентом.

Тада би, по свему судећи, располагао са 43 гласа за себе.

За опозицију је резултат избора тешки ударац. Никад није била ближа побједи него у недјељу. За разлику од ранијих година, међу противницима Ђукановића је био склопљен прећутни споразум.

Заједнички циљ: смјена Ђукановића. Да ли ће опозција сад признати резултат је отворено. Пуно је било информација о неправилностима на изборима. За узбуђење на дан избора није послужила само вијест о хапшењу „српских терориста“.

Црногорска служба је привремено била укинула и интернет услуге попут Vibera и Whatsappa…

Neue Zürcher Zeitung

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*