Гинтер Крихбаум, предсједавајући Одбора за европске послове њемачког Бундестага

КРИХБАУМ: Нема затварања поглавља без епилога напада на њемачку амбасаду у Београду

Нема затварања преговарачких поглавља без судског епилога напада на њемачку амбасаду у Београду, фебруара 2008, поручује предсједавајући Одбора за европске послове њемачког Бундестага Гинтер Крихбаум.

„Нећемо толерисати никакве лажне компромисе. Ово је питање владавине права“, нагласио је Крихбаум у интервјуу за портал European Western Balkans (ЕWB).

Њемачки парламентарац је објаснио да је „7 услова Бундестага“, који су прије неколико година постављени Србији на иницијативу његове парламентарне групе, углавном испуњено, због чега је Бундестаг прошле године дао „зелено свијетло“ за отварање првих поглавља у преговорима Србије и Европске уније.

„Међутим, у резолуцији од 27. јуна 2013. године, Бундестаг је утврдио да приступни преговори неће моћи да буду закључени прије него што напад на њемачку амбасаду из фебруара 2008. буде у потпуности истражен, а починиоци приведени правди“, рекао је Крихбаум за ЕWB портал.

На опаску да има оцјена да Њемачка не препознаје довољно важност питања попут смањења владавине права и медијских и политичких слобода у Србији, Крихбаум одговара да је ријеч о неспоразуму.

Јасно је, каже, да „Србија тек треба да спроведе многе реформе у политичкој сфери, администрацији, правосуђу и економији, прије него што земља буде могла да се прикључи Европској унији“.

„Ипак, напори и учињени напредак, увелико постигнути од стране премијера Вучића, морају бити признати“, оценио је Крихбаум и примијетио да је Србија „увелико на путу ка ЕУ“, иако ће преговори сигурно трајати још неколико година.

Њемачка, истакао је, подржава овај пут Србије веома активно, што се може видјети и у Берлинском процесу, иницираном од стране њемачке владе.

Крихбаум је као апсурдне одбацио оптужбе о умијешаности ЕУ и САД у покушај рушења владе Александра Вучића, у вези са протестима у Београду.

Према његовим ријечима, „протести против слободно изабране владе представљају израз слободе изражавања и потпуно су природни у једној демократској држави“, али, истакао је, „нико у Њемачкој нема интереса да руши недавно реизабраног премијера Србије или дестабилизује његову владу“.

„Наши односи су веома блиски и конструктивни и постају све више пријатељски и срдачни током процеса преговора. Тврдити да неко хоће да сруши слободно изабраног премијера је бесмислица“, рекао је Крихбаум.

Поводом понашања Хрватске у погледу отварања Поглавља 23, Крихбаум је поновио да је за њега „неприхватљиво да чланица Европске уније блокира приступне преговоре са државом-кандидатом због билатералних спорова између њих двије“.

Када је Словенија блокирала процес приступања Хрватске због спора око демаркације границе у Пиранском заливу, он је, како је подсјетио, изнио мишљење у корист Хрватске.

„Билатерални спорови треба да се решавају билатерално. За ове ствари постоје тијела за међународну арбитражу, али су и ЕУ и Њемачка спремне да буду медијатори у одређеним случајевима. Ови спорови не смију постати проблем за ЕУ. Искрено се надам да ће ова непријатност постати ствар прошлости након избора у Хрватској. На крају крајева, влада је већ артикулисала промјену политике када се ради о овом питању“.

На питање да ли „свеобухватна нормализација односа“ између Београда и Приштине која се захтјева од Србије кроз преговарачко поглавље 35 нужно подразумјева признавање независности „Косова“ или постоје алтернативна решења, Крихбаум каже да је последњих година дошло до великог напретка, за шта је у великој мјери заслужан премијер Александар Вучић.

„Међутим, двије земље су далеко од добросусједских односа попут оних које, на примјер, Немачка има са својим сусједима. Према томе, преговори о Поглављу 35 ће свакако бити међу најтежим и најмучнијим. Претпоставља се да ће ово поглавље бити затворено на самом крају процеса преговора“, рекао је он.

Он је рекао и да нема ништа лоше у томе што Србија одржава блиске економске односе са Русијом чак и након што постане члан ЕУ, али је нагласио да ЕУ није само економска заједница, већ прије свега политичка унија која дијели одређене вриједности.

„Према томе, било је природно за ЕУ да оштро осуди нелегалну анексију Крима и уведе санкције Русији. Да ли ће Србија једног дана жељети да попут својих сусједа постане члан НАТО-а или не у потпуности зависи од Србије“, закључио је Крихбаум.

Политика/ЕWB

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*