Избјеглице са Блиског истока лутају хрватским друмовима

КРАЈИШНИЦИ: Сиријци ми нисмо код куће али слободно уђите у њих

Избјеглице из Хрватске које живе у Војводини понудиле су своје куће у Хрватској људима који су бјежећи од ратова на Блиском истоку дошли до те земље. Шта је покренуло српске избјеглице да своју имовину ставе на располагање онима које не познају – да ли је то емпатија или понуда крије неки други мотив?

Предсједник Савеза српских удружења Сјевернобачког округа Саша Граворац дошао је из Петриња са 11 година, у „Олуји“, када је за само неколико дана са простора Хрватске, не својом вољом, отишло 230 хиљада Срба.

Саша признаје да му је на 20. годишњицу „Олује“ тешко да гледа колоне људи које пролазе кроз мало коме познат пакао, а најтеже то што они још и не знају шта их све чека док се поново не осјете слободним, своји на своме.

„Ми смо дошли у оним чувеним колонама у којима смо путовали по 15 дана са територије Хрватске, нисмо имали елементарне хигијенске ни било које друге услове. Моји су прво кратко били у Београду, после тога у Апатину, Бајмоку, а сад смо у Суботици“ – каже Граворац.

Његова породица продала је већи дио имовине у Хрватској, али су задржали кућу коју, као већина земљака из старог краја, сада нуде на располагање Влади Републике Хрватске, односно избјеглицама са Блиског истока.

Освета или саосећање?

Који мотив их је покренуо – саосјећање, хуманост, или можда ипак избјеглички јед који не застарјева – Хрватска годинама не решава ниједно питање прогнаних Срба?

Стручњаци кажу да је протеривање из властитог дома једно од најтрауматичнијих, најтежих искустава које људи доживе. Избјеглиштво је трагедија која, за разлику од других, носи елемент огромне неправде јер није природна катастрофа, као на примјер смрт драге особе.

Професор Београдског универзитета, социјални психолог Драган Попадић, каже да човек који је истјеран из нечега што му је најдраже ту ситуацију види као резултат намјера других људи којима често не може да опрости до краја живота.

„У понуди да неке друге избеглице живе тамо одакле су прогнани и не могу да се врате можда стоји и жеља за неком врстом реваншизма. Можда ти људи кажу – Ако вам ја нисам био добар комшија, ево некога са којим ћете више да се мучите, са комшијама који су дошли из далеког света“, каже професор Попадић.

Међутим, професор Попадић каже да човек који је доживио протјеривање из свог дома свакако више од других људи саосјећа са онима који су у истој ситуацији, јер само он зна како се заиста осјећају. Када преко медија гледа или разговара са избјеглицама са Блиског истока он поново проживљава свој бол и причу о неправди, која никада није исправљена.

Људскост пре свега

„Верујем да сами људи тешко могу да у својој мотивацији раздвоје ова два фактора, снажну емпатију коју имају са људима који доживљавају сличну судбину и жељу да их не само жале, већ да им конкретно помогну и исправе неправде коју су они доживели“ – тврди професор Попадић.

„Мислим да је то можда у малом сегменту осећај озлојеђености, то је више осећај људскости и морала и пре свега дубоког саосећања са ранама које ти људи преживљавају, које смо ми не тако давно проживели. Имао сам прилику да са тим људима разговарам овде у Суботици, они ништа друго не желе осим бољег живота. Не желе да остану ни у Србији, ни у Хрватској, ту су привремено. А зашто да те куће тамо стоје, да у њих проваљују, пљачкају их или руше, па нека бар ти људи буду један период у њима“ – предлаже Саша Граворац.

Чекајући одговор хрватског премијера Зорана Милановића на званичан допис, чланови избјегличког удружења из Суботице срели су се и са српским министром за рад и социјална питања Александром Вулином, како би им помогао.

Иначе, избјеглице из Босне и Хрватске такође се на друштвеним мрежама залажу за помоћ мигрантима. На многим фејсбук страницама Срби, Хрвати и Бошњаци у заједничкој су вербалној борби са онима који сматрају да мигранти треба да се врате својим кућама, покушавајући да их натерају да размисле о томе да људи са Блиског истока углавном немају где да се врате.

Вести

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*