Са јубиларног концерта

КОНЦЕРТ YU ГРУПЕ: Јубилеј за лекцију и понос поводом 45. година постојања

Прије неко вече десио се догађај, пардон, ЛЕКЦИЈА!!!

YU GRUPA је одржала концерт у препуној новобеоградској Хали спортова. Обиљежавајући 45.година рада показали су да, у Србији, човјек може успјети и опстати. Опште је познато да просјечан посао, у Србији, траје краће од појаве новог хита разних полуписмених певаљки и њихове хиперпродукције. Песме YU GRUPE зна свако ко држи до себе и своје културе. „Косовски божури“, „Од злата јабука“, „Чудна шума“, „Пустиња“, „Морнар“, „Одлазим“… Има ли неке групе на овим просторима која има више хитова?

Драги и Жика Јелић, су показали да је YU GRUPA сасвим друга култура. Пардон, држава. И то пјевајући сопствене хитове и пјесме уз које су одрастали добро васпитани грађани земље Србије. Показујући да пристојно обучена особа може имати свој шарм и шмек. Да, без обзира на дубоки деколте, се може вриштати и пјевати од среће. Да се на једном концерту нађу дијете од 5 година, и старији господин од 80. И да подједнако уживају. И да гужва на концерту није никог учинила нервозним. И да је Петар Јелић имао на кога да наслиједи таленат и стилску појаву. Озвучење одлично. Расвјета како треба. Да се сви осјећамо поносним што имамо овакво културно благо као што је YU GRUPA. Јер многима су ишле сузе радоснице. Јер је енергија била ИСКРЕНА и ПРАВА.

Да ли су новинари криви што овај концерт није достојно медијски испраћен? Јесу, криви су. Ако ништа оно због тога што су им занимљивије голе позадине извјесних женских персона, које искачу из телевизора, смијеше се на излозима трафика, још мало ту су и на полици Вашег фрижидера. Бомбастични наслови нуде морални разврат, ментални суноврат и интелектуално понижавање. Новинари су криви јер медијски простор мора служити КУЛТУРИ. Људима који УМИЈУ и ИМАЈУ шта да прикажу. Свој рад и умијеће. Своју културу. Свој опстанак.

Поштовање, и капа доље! Опстати 45.година је велики успјех! И честитам од срца у томе! У тако препознатљивом топлом „дунавском“ гласу Драгог Јелића, и шеретском осмјеху гитарског стила „Црног лептира“ Жике Јелића желимо да уживамо и за 5 година. Тада, на прослави 50 година рада, ће бити маестрално. У међувремену, чекамо у реду њихов нови албум, који излази на прољеће.

Принцип/Наташа Шпачек

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*