Илустрација

КОЈИ ПРЕДБРАЧНИ ОДНОСИ СЕ НАЗИВАЈУ БЛУДОМ И ЗБОГ ЧЕГА?

Данас се све чешће од парова који живе без регистрације својих односа, а тим прије без вјенчања, може чути: „Па ми смо у грађанском браку.“ И ако се такав пар прекори за блуд, веома ће се зачудити и увриједити: „Па ми смо у браку!!!“ На овакве „бракове“ и родитељи затварају очи, мислећи да ће ова „проба брачног живота“ многоме научити њихову дјецу, која ће касније имати искуства приликом ступања у прави брак. Дакле, да ли је то брак или блуд? Јер, навикли смо на мишљење да је блуд необавезно мијењање сексуалних партнера, а овдје он и она годинама живе заједно. И да ли се ови бракови могу сматрати грађанским? Шта је уопште грађански брак и како се Црква односи према њему? И зашто недвосмислено осуђује овакав саживот као блуд, у чему ту види гријех и опасност?

Блуд није брак, већ је супротан браку

Игуман Лука (Степанов):

„Блуд није припрема за брак, већ стање које му је супротно“ – дефинисао је светитељ Јован Златоусти. Не одређује човјек шта је добро, а шта лоше на овом свијету, већ је Бог то установио и открива нам. Област тешких гријехова може изгледати привлачно само ономе ко још није признао да на свијету живе слободна и разумна бића створена по моралним законима које је Творац одредио. Из тога јасно слиједи да за онога ко жели да наслиједи Вјечни Живот постоје два тјелесна стања: невиност-чистота-удовиштво или вјенчани брак. Дискусије са савременицима су овдје неизбјежне, али ће сваки став који је супротан богооткривеном учењу бити покушај одбране свог „права на разврат“.

Протојереј Олег Стењајев:

Односе између мушкарца и жене називамо гријехом блуда уколико у такве односе ступају вјерујући људи игноришући њихову црквену установу. Али! Ако су у тренутку ступања у такве односе обоје били невјерујући, али је после тога једно од њих повјеровало у Бога, а друго није, и ако односи и даље трају, онда ствари стоје мало другачије. Читамо: „Ако неки брат има жену невјерујућу и она се приволи да живи с њим, нека је не оставља. И ако нека жена има мужа невјерујућег и он се приволи да живи с њом, нека га не оставља“ (1 Кор. 7: 12-13). Потпуно је очигледно да, пошто је један члан овог савеза невјерујући, није могло бити никакве ријечи о црквеном браку. Али о мушкарцу и жени се у овом одломку из посланице апостола Павла говори као о „мужу“ и „жени“!

У случају ако и други супружник повјерује у Бога, они могу да утврде своје односе по црквеним правилима. Читамо „Исто тако и ви, жене, будите покорне својим мужевима, да ако неки не вјерују ријечи (односно, ако не вјерују у Јеванђеље – прот. О.С.), онда понашањем жена и без ријечи буду придобијени када виде чедно понашање ваше са страхом“ (1 Петр. 3: 1-2). Испоставља се да оваква ситуација не представља изазов за чист и богобојажљив живот вјерујуће половине.

Кршење закона које је Бог оредио доводи до тешких последица

Протојереј Павел Гумеров:

Предбрачне тјелесне односе (саживот) Црква дефинише као гријех блуда. Зашто? Али прије него што одговоримо на ово питање, хајде да дефинишемо шта је гријех. Гријех је кршење закона који је Бог дао. Господ је Творац васељене, Творац физичких закона, хемијских закона, али је и Творац духовних закона. Знамо да се физички закони не смију кршити. Можеш да вјерујеш у њих, можеш да не вјерујеш, можеш да проучаваш ове законе и да их знаш, а можеш да их не знаш, али ће они свеједно дјеловати на тебе. На примјер, Архимедов закон. Ако налијеш воду у каду до ивице, кад сједнеш потискујући воду својим тијелом, она ће се прелити на под и мораћеш да је скупљаш крпом да не процури код комшија. Без обзира на то да ли вјерујеш или не вјерујеш у Архимедов закон, он објективно дјелује. Или на примјер, закон гравитације. Ако га нарушиш, ако не узмеш у обзир силу теже, изашавши кроз прозор на другом спрату полетјећеш надоље и поломићеш кости – у најбољем случају, а у најгорем ћеш погинути. Овдје ће последице твог незнања и невјеровања бити трагичне.

Закони духовног свијета „функционишу“ на исти начин. Наведени су у Светом Писму. Какве су заповијести о породици? Немој да вараш своју породицу, не чини прељубу. Такође – поштуј оца свог и мајку своју. И ако кршиш ове законе, сигурно ћеш – са стопостотном гаранцијом – морати да платиш за то.

Гријех блуда се више пута осуђује у Светом Писму. Апостол Павле каже: блудници неће наслиједити Царство Божије. Јасно, ако се не покају и ако не промијене свој живот. Такође се каже да човјек који блудничи постаје једно тијело са блудницом, односно, учествујући у овом гријеху, он скрнави своје тијело. Зашто је овај гријех толико озбиљан да се назива једним од смртних гријехова? Ради се у томе што се сви односи између мушкарца и жене дозвољавају и Бог им даје благослов само у једном случају: кад се дешавају у законитом – истичем! – браку. Због чега постоје ови односи? Прије свега ради рађања дјеце. Као друго, као израз љубави, како би муж и жена постали једна цјелина, између осталог, и тјелесно. И ова међусобна тјелесна привлачност помаже супружницима да ријеше проблеме који се појављују у породичном животу. Али се све то дешава само у законитом брачном савезу. Сви остали „савези“ су ради греховне насладе.

Предбрачни саживот не води ка рађању дјеце, зато што људи од рађања дјеце у оваквим односима бјеже као од куге. Резултат је женска неплодност, зато што жене изврше по неколико абортуса, пију веома јака средства за контрацепцију неколико година. Жене у оваквим савезима избјегавају трудноћу и због тога што им је сасвим јасно да ће дијете бити незаконито и да ће им у случају неких драматичних преокрета и ако га се „отац“ одрекне, бити тешко да докажу очинство.

Желио бих да наведем само један примјер (а има их мноштво) који илуструје то како гријех блуда не дозвољава човјеку да касније заснује породицу, како му уништава живот. Један мој познаник се веома поносио тиме што се не дрогира, не пуши и не пије, али је имао веома озбиљну страст: био је завистан од љубави, час је био у „љубавним односима“ с једном, дјевојком, час с другом, час с трећом. И један од саживота је одлучио да заврши законитим браком: његова вољена је затрудњела. Али га је после извјесног времена ова жена оставила – није јој била потребна „чврста веза“. И сад овај човјек веома пати зато што му бивша жена не дозвољава да види дијете, а не може да створи ни нормалну породицу. Зашто? Зато што се човјек у браку не мијења чудесно. И ако је навикао на блудни живот и на то да се ничега не одриче, вараће своју жену. Све ове претходне везе веома озбиљно утичу на њега. Зашто апостол Павле каже да онај ко блудничи постаје једно тијело са блудницом? Зато што ће ова греховна веза увијек бити с њим, биће му тешко да буде вјеран ако је имао претходно негативно искуство – искуство невјерства. Није случајно што Црква говори о гријеху блуда!

Предбрачни период се човјеку даје као период цјеломудрености. Зато се млада и назива „невјестом“, односно, значи да је муж још није познао. Људи своју срећу треба да пронађу у законитој породици.

Због чега је још предбрачни саживот велики гријех? Зато што су, као прво ови односи крајње неодговорни. Ступајући у њих људи не желе да одговарају за последице ових односа. То је исто као кад човјек који нема возачку дозволу, нема саобраћајну дозволу, узима аутомобил и вози га, кршећи правила, а притом зна да га нико неће ухватити, ако на примјер, изазове саобраћајну несрећу, и да ће само оставити кола и побјећи. Исто је и у предбрачном саживоту. Иако ми се чини да су последице овдје много теже Да, овдје се неодговорно бјекство не кажњава, али по мом мишљењу то није ништа мањи злочин од изазивања саобраћајне несреће, чак и ако је у њој други човјек осакаћен. Велики је злочин оставити жену која је имала повјерења у тебе с дјететом које ти је родила и одрећи се свог дјетета. Неко ће рећи да и после живота у браку мушкарац напушта жену и дјецу. Ипак, то се у браку дешава много ређе и човјек ће сто пута размислити прије него што свјесно уништити своју породицу. И у браку је закон на страни жене и дјетета, и преко суда се лијени отац може позвати на врло велику одговорност. А саживот је, поновићу, врло неодговоран. Али су његове последице, укључујући и духовне, врло разорне.

Интимни односи без склапања брака увијек означавају међусобно неповјерење

Свештеник Валерије Духањин:

Блуд нису само необавезне везе било ким, већ је то и допуштање интимних односа прије брака. То је исто као кад би човјек дошао на нечији ручак и одмах почео да једе, не чекајући друге, руководећи се само тиме што је гладан. То је окушање прије времена онога што је умјесно само у своје вријеме и на свом мјесту. Уосталом, ово је врло тешко објаснити ако су људи навикли да живе тако.

Обично се овакви односи у свијету називају грађанским браком. И млади људи се у извјесном смислу тјеше говорећи себи да засад „неко вријеме живе овако“, а у случају да се нешто деси, „ништа их не везује“. Ево ово „ништа их не везује“ већ показује да у овим односима нема ничег озбиљног: то није брак и није породица. Они и сами знају да ће се разбјежати у различитим правцима ако им се нешто не свиди.

Интимни односи без склапања брака увијек означавају међусобно неповјерење. Партнери унапријед спремају одступницу, али притом већ журе да се насладе тјелесном блискошћу. То је још испољавање сумње. Сумња је очигледан знак незнања и правилно се изражава реченицом: „А шта ако не успије? Шта ако ме он (она) остави?“ Овакво незнање значи да „њихове“ душе још увијек нису постале јединствене, премда „они“ већ желе да се слију у једно тијело. Сумња представља израз унутрашњих нејасних осјећања, несигурности. Као да се налазите у густој магли кад се на удаљености једне руке више ништа не види, и зато не видите да ли је ваша будућа жена сигурно поред вас. Све то говори о једном – код младића и дјевојке још није дошло до унутрашњег јединства, срце говори о самообмани и зато се „они“ за сваки случај не региструју.

Прави брак претпоставља међусобну одговорност и обавезе. У интимним ванбрачним односима се међусобна одговорност своди на минимум, а међусобно упознавање се врши практично на основу једног мјерила – мјерила сопствене постеље. Све то заправо значи да момак и дјевојка нису стекли право јединство душа, због чега нису сигурни једно у друго и плаше се да ступе у законити брак, али притом већ желе да се насладе тјелесним врлинама оног другог, а даље „како буде“. А биће саживот на основу спољашње симпатије уз потпуно одсуство унутрашње сродности.

Притом постоји статистика по којој мушкарци који живе у оваквим односима већином себе сматрају неожењенима, а жене, напротив, сматрају да су удате. Односно, мушкарци трезвено виде ситуацију, али сматрају да ће и тако проћи, а жене наивно јуре снове о доброј породици, али породицу виде тамо гдје је нема.

Жалосно је гледати како људи много година проводе у оваквим односима и на крају остају празних руку. И сами временом схватају да су поступили погрешно, али до овог закључка често долазе прекасно.

Блуд је побуна против Бога

Свештеник Димитрије Шишкин:

Многи уопште не схватају у чему се састоји „смртност“, односно тежина блудног гријеха. Кажу: „Шта је ту толико страшно? Никога не вријеђамо, све радимо по међусобном договору, мирно…“ Дакле, да би човјек постао свјестан тежине овог гријеха треба да се сјети ријечи апостола Павла о томе да је свако од нас „храм Духа Светог“, односно да смо призвани да живимо тако да Бог обитава у нама као у храму. А живот онога ко разруши храм Божији, наставља апостол, Господ ће разрушити. Зашто? Па ево, размислимо: да ли је мала ствар или није оскрнавити храм? Наравно, то је велики гријех. Исто тако је и развраћање свог или туђег тијела, овог „малог храма“ – гријех против Божије установе о нама, то је побуна против Бога. А шта неће бити побуна, шта ће бити у складу с Његовом вољом? То је прије свега испуњавање заповијести о законитом браку и почетак законитог брака, ма колико чудно то било, почиње од људског закона, али у сагласности са законом Божијим, односно брак је законито сједињење мужа и жене повезано с одговорношћу пред друштвом и међусобном одговорношћу. А одговорност претпоставља приоритет дужности у односу на пролазна осјећања, жеље и расположења. Врло је важно да ово схватимо. Одговорност!

Понекад људи кажу: „Па зашто је потребан овај печат у личној карти? Каква је разлика да ли га има или не?“ Увијек их поново питам: „Нема никакве разлике?“ „Па наравно да нема“ – одговарају. „Сигурно нема?“ – питам још једном. – „Сигурно?“„Онда идите и ставите тај печат!“ И онда се одмах за трен ока испоставља да разлика ипак постоји, зато што почиње прво некакво оклијевање, затим самооправдање, па објашњења… А зашто? Па зато што управо овај „печат“ означава велики степен одговорности, а брак се од блудног саживота разликује управо по одговорности која је потврђена законом.

Али за поштовање закона одговорност треба да сноси, између осталог, и држава и то је још једна веома важна тема, зато што је прије неких 150 година, ако би мушкарац без кривице прељубе, напустио своју жену и дјецу, прво требало да прими већи број палица, а ако се не опамети – прогањан је у Сибир. Или је требало да плати барем „компензацију“ за свој гријех, па ће по сто пута размислити да ли да „скрене“ или не. А и јавно мњење се према оваквом понашању односило врло строго, тако да би се онај ко је уништио своју породицу умногоме касније нашао у улози прогнаника.

Ако је ријеч о црквеном ставу, код светитеља Василија Великог постоји правило у складу с којим човјек који је представљао узрок разарања сопствене породице, више не може да ступи у брак пошто је погазио и није сачувао оно што му је Бог повјерио. И светитељ Василије говори изванредне ријечи о томе да блудни саживот „није брак и није чак ни почетак брака“, управо зато што је безакоње. Тако да без обзира на то како ко хоће да тумачи, брак је управо законити саживот мушкарца и жене у складу с правилима црквеног уређења живота.

И следећи неопходан степен „уцрквљења“ брачних односа представља њихов благослов у Тајни вјенчања. Као што је човјековом животу – душевном и тјелесном – потребно да буде допуњен духовним животом, тако је и супружничком животу потребна духовна допуна, кад циљ брачног живота постаје достизање Царства Небеског, и од стране самих супружника и дјеце, ако им Господ дарује дјецу То је крст који треба носити идући за Христом и чије „одбацивање“ заиста представља катастрофу. Жалосно је само што многи то не схватају.

Саживот прије брака представља бјекство од спасоносних невоља

Свештеник Игор Сиљченков:

Ријеч „блуд“ има слично значење као ријеч „блудјети“ (лутати). А блудјети значи изгубити пут, то значи да губи вријеме и умјесто да иде ка циљу он иде у погрешном правцу. Блуђење увијек значи изгубљено вријеме и снагу. А блуд је духовно лутање.

И једина „корист“ од блуда, ако могу тако да се изразим јесте да човјек схвати да то не смије да ради, сазнање да саживот ван брака не доноси срећу и љубав, већ пустоши душу.

Свемилостиви Господ нас је створио ради љубави, среће и спасења у вјечном животу. И показује нам најкраћи пут до њих. Сви људи могу имати различите путеве, али је циљ њиховог пута увијек исти. А пут нам показују заповјести Господње, и говоре нам како да нам пут буде лакши и шта нам – а тачније Ко – и на који начин помаже. И како да добијемо већу помоћ.

Породица представља један од путева ка спасењу. И на овом путу има путоказа: којом брзином треба ићи, гдје треба направити паузу, куда скренути, а гдје је ћорсокак. Ћорсокак је саживот ван брака. Због многих разлога. До љубави се долази кроз невоље. „Кроз многе невоље нам ваља ући у Царство Божије“ (Дап. 14: 22). А саживот ван брака је управо покушај да човјек пронађе за себе пут с најмање невоља, најлакши. „Да се проба.“ Да се неко вријеме не узимају, а ако им буде тешко да се брзо разбјеже и да похитају да „пробају“ с другим партнером: можда ће с њим бити лакше. Блудни саживот се гради на бјекству од невоља. Корисно нам је, удобно – живимо заједно. Није нам удобно – разилазимо се.

Наравно, то је истовремено покушај да се избјегне борба са блудном страшћу која ће бити задовољена у блудном саживоту. Али задовољавајући страсти ми их не уништавамо, већ их гајимо. Што више задовољавамо страст и повлађујемо гријеху, они нас тим јаче поробљавају. И због задовољавања блудне страсти ван брака људи не постају супружници који се воле, већ блудници који увијек траже снажна осјећања и доживљаје пошто их подстиче страст коју сматрају љубављу. И наравно, не налазе оно што је потребно души, налазе само патњу и разочарење. Блуде ван свог пута у греховној тами.

Лутају између три бора не улазећи у Небеско Царство које почиње већ овдје, на земљи, не проналазећи ни љубав, ни срећу.

А они који су у браку знају да не могу да се разиђу: они су муж и жена. И још знају да после тешкоћа, искушења, невоља и увреда долази благодат Божија и утјеха, ако људи једно другом опраштају и не разилазе се. И што је више опроштено човјеку, он тим више воли, као што је Господ рекао у Јеванђељу по Луки, у 7. глави, на вечери у кући Симона фариеја. А у браку човјек много-много пута опрашта и добија опроштај.

Зато не треба ступати у блудни саживот прије брака. Иначе човјек неће доживјети праву љубав и срећу и Царство Небеско. Него ће лутати у сопственим греховима и страстима и бесмислено ће губити свој драгоцјени, једини земаљски живот на бјекство од самог Живота у сопствене страхове, малодушност и празнину.

Не треба мијешати грађански брак и слободан саживот

Свештеник Максим Горожанкин:

О односима без регистрације код нас због нечега говоре као о грађанском браку. Али ту су помијешани појмови. Шта је грађански брак? Грађански брак је брак који је регистрован у државном органу – матичном уреду. Али се људи варају и уколико заједнички живе без регистрације називају се мужем и женом. Међутим, они нису муж и жена, и то не само с духовне тачке гледишта. Овај проблем има и правни аспекат. С тачке гледишта закона они су сустанари и на њих се не односе никакве правне норме и закони, који регулишу односе у породици, на примјер, у погледу дјеце и заједничке имовине. И у кривичном праву јасно читамо: ако се деси злочин, мужем се не назива онај с којим односи нису регистровани у матичном уреду, већ се он назива сустанаром.

Ако волиш човјека, ако желиш да будеш с њим, ако ти у том човјеку све одговара, зашто не би регистровао своје односе – макар у матичном уреду? Али данас многи не долазе ни до матичног уреда. А и у таквом саживоту се рађају дјеца… И како ријешити правна питања која притом настају, како заштитити ову дјецу? Ко ће касније морати да плаћа алиментацију ако се пар „разбјежи“?

Дакле, грађански брак је брак који је регистрован у државним органима. И ако овај брак није вјенчан Црква ове односе не сматра блудом. То се посебно истиче. Да ли се онда треба вјенчавати? Обавезно!

Шта је вјенчање? Вјенчање је Тајна у којој се даје благослов Божији. Као и у свакој тајни. А ако људи живе невјенчано, испоставља се да пар који ступа у брак, који чини тако одговоран корк, заборавља оно што је главно – да замоли Бога за благослов. Заборавља на Божију благодат. Зашто се онда чудимо што имамо толико развода, што долази до сукоба? Како људи могу да уреде породични живот без благослова?

А гријех слободног саживота се састоји и у томе што човјек не жели да сноси одговорност за другог. Брак је свједочанство пред друштвом о међусобној одговорности. Ако човјек жели да сноси одговорност за другог због љубави, он пред цијелим друштвом објављује: „Ево моје жене, ево мог мужа – и у жалости, и у радости. За цио живот. И сви ви – родбино, познаници, државо – знајте: спремни смо на овај корак.“

Слободан саживот је прије свега опасан по жену, јер кад се пар растаје настрада управо жена: чим затрудни, њен такозвани муж се ражалости због тога и одлази ако она неће да абортира. А жена која га је сматрала мужем остаје сама с дјететом. Због тога Црква увијек инсистира на томе да човјек који је срео другог човјека као своју половину, мушкарац који је заволио жену, жена која је завољела мушкарца, кажу друштву и Цркви о својој међусобној одговорности региструјући брак у матичном уреду и осветивши га у храму Божијем у Тајни вјенчања.

Православље.ру

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*