Драган Васиљковић

КАПЕТАН ДРАГАН: Не очекујем правду у Хрватској

Драган Васиљковић познатији као Капетан Драган, којег Хрватска терети за ратне злочине, већ три мјесеца је утамничен у Сплиту, гдје је пребачен из аустралијског екстрадиционог притвора. Животне услове у сплитском заточеништву оцијенио је као „далеко боље“ од од оних које је имао у затвору у Аустралији, али су зато „радни услови десет пута гори“.

„Мој адвокат, српски и аустралијски конзул раде на томе да се то поправи. Надам се да ћу бар рачунар да добијем јер ово писање ме убија. Ја сам дефакто „неписмен“ без рачунара“ – каже Капетан Драган у писму др Милици Митић из Нирнберга.

О својим затворским данима Васиљковић је писао дугогодишњој добротворки Хуманитарног моста „Вести“, која је донијела писмо у београдско дописништво тог листа.

„Негативна страна овог затвора је бирократија. Сигуран сам да им је остала још од Стаљина. Две недеље прођу а да не добијем пошту. Дозвољено ми је свега 15 минута недељно приватних телефонских позива, не могу да имам гитару у соби. Немам приступ рачунару што је апсурд, јер постоји неколико стотина хиљада докумената аудио и видео материјала који су релевантни за овај процес. Мораћу за то да се борим изгледа и пред Европским судом за људска права. Колико год су услови живота у затвору добри, услови у суду су на нивоу Северне Кореје. Десет година нису способни да подигну оптужницу! Не очекујем правду у Сплиту, али сам апсолутно сигуран да ако не на Уставном суду, на Европском суду сва њихова прљавштина мора изаћи на површину“ – пише Капетан Драган.

Говорећи о животним затворским условима каже да су тамничари „неки фини људи“ и да му персирају.

„Не држе ме у класичној ћелији већ у соби од 27 квадрата у којој је у одвојеном делу пристојан санитетски чвор и не разликује се од оних у бољим кућама на Западу. У соби имам велики радни сто, ТВ од 55 цм, прави кревет са новим душеком, орман и велики прозор са пуно дневног светла. Што се тиче хране прошло је 19 дана пре него што су поновили јеловник. Сваки дан је домаћа кухиња и још нисам добио храну, а да нисам уживао у њој. Сваки други-трећи дан, управник, његов заменик или начелник насамо са мном разговарају крајње опуштено и увек три иста питања: Треба ли вам нешто? Како вас особље третира? Имате ли икаквих примедби?“

„Ја сам издвојен од криминалаца и једино имам контакт са особљем, које ме третира као комшију. Ниједном ме нису везали у затвору до сада, нити претресали, једноставно су ме разоружали својим понашањем, а припремао сам се на сасвим супротно“ – закључује Васиљковић.

Здравље одлично

Говорећи о свом здравственом стању Капетан Драган наводи да му је притисак 150/90, да трчи сваки дан и да уради 50 склекова ујутро и 50 поподне и да недељно поједе пет килограма воћа. Он захваљује др Милици Митић на подршци, али се и извињава што јој није одговорио на прво писмо које му је послала док је био у затвору у Аустралији. Објаснио је да је тих дана био преоптерећен екстрадиционим процесом.

У гулагу изобиље воћа

Капетан Драган наводи да у сплитском затвору може да купи 23 врсте воћа.

„Искрено речено нисам знао да има толико врста воћа док нисам допао у овај гулаг. Још и ово! Ако случајно храна није по укусу за цену једног хамбургера на Западу, може се наручити храна из угледног ресторана у близини затвора. Да не мислите да претерујем, шаљем вам јеловник. Нисам још користио ресторан јер нећу да пропустим редован затворски ручак“ – пише Васиљковић.

Р.Лончар/Вести

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*