Пећина Лијанг Буа

Journal of Archaeological Science: Хобити и људи су прије 50.000 година живјели једни поред других

Палеонтолози су открили људско огњиште у „пећини хобита“ на острву Флорес, чије постојање указује на могућност суживота људи и хобита прије 50 хиљада година, наводи се у чланку објављеном у Journal of Archaeological Science.

„Недавно смо сазнали да су хобити нестали с лица земље прије око 50 хиљада година и да су се први људи данашњег типа појавили у Аустралији и на југоистоку Азије прије отприлике 50 хиљада година. Наше откриће сужава временски интервал између постојања „Хобита“ у пећини Лијанг Буа и настањивања у њој људи данашњег типа“ – изјавио је Мајкл Морли (Michael Morley) са универзитета Волонгонга (Аустралија).

Посмртни остаци древних људи висине једног метра, које су медији практично одмах назвали „хобитима“, пронађени су у пећини Лијанг Буа на индонежанском острву Флорес 2003. године, и показани су публици у октобру 2004. од стране тима палеонтолога на челу са Мајклом Морвудом, чији је члан био и Морли.

Морвуд и његове колеге прогласили су свој проналазак новом врстом, која је добила име Homo floresiensis.

Истраживања у пећини Лианг Буа
Истраживања у пећини Лианг Буа

Палеонтолози су у почетку сматрали да су флорески људи били потомци усправног човјека (Homo erectus). Захваљујући феномену такозване „острвске патуљастости“ током милиона година изолованости постепено су се претворили у „хобите“, чији је мозак био три пута мањи него код данашњих Homo sapiens.

Непостојање нових фосила натјерало је научнике да сматрају да су „хобити“ били обични људи који су се претворили у хобите због урођених аномалија.

Тек недавно су научници представили увјерљиве доказе да су „хобити“ били посебна врста људи која се појавила на острву Флорес прије најмање 700 хиљада година и нестала прије отприлике 50 хиљада година, много прије него што је, како се сматрало раније, човјек стигао у Индонезију.

Морли и његове колеге открили су – проучавајући горњи слој стијена на њеном дну – трагове који указују да се човјек настанио у Лијанг Буи практично одмах по изумирању „хобита“ или чак прије тог догађаја.

Научнике су посебно интересовали слојеви формирани у периоду прије 46-20 хиљада година, у вријеме када у пећини, како се претпоставља, нико није живио.

Неочекивано, Морлијев тим је у тим таложним стијенама успио да пронађе трагове неколико огњишта, које су житељи Лијанг Буе могли да користе за припрему хране и гријање у периоду од прије 50-20 хиљада година. То је у корјену промијенило представу.

Ствар је у томе што „хобити“, како данас сматрају научници и на шта указују резултати ископавања у Лијанг Буи, гдје су Homo floresiensis живјели најмање 130 хиљада година, нису умјели да пале и користе ватру. То значи да су прије 50-46 хиљада година у пећини Лијанг Буа већ живјели људи данашњег типа, Homo sapiens.

Шта то значи у контексту могуће интеракције „хобита“ и савремених људи?

То откриће нам, како пишу научници, у принципу дозвољава да размишљамо о томе да су први кромањонци могли да контактирају са последњим „хобитима“ током колонизације Индонезије, како у самој пећини Лијанг Буа, тако и у другим дијеловима острва.

Наравно, о томе још увијек не можемо да говоримо са сигурношћу – да би се доказале те тврдње, палеонтолози ће морати да пронађу несумњиве доказе да су људи стигли на Флорес прије него што су „хобити“ изумрли и да су заиста међусобно сарађивали.

Било како било, приче о могућем суживоту „великог народа“ и „хобита“ сада су постале реалност, закључује Морли.

Факти

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*