Александар Вучић у изборној кампањи

ИЗБОРНА КАМПАЊА У СРБИЈИ: Грешници би међу свеце

Од увођења вишестраначја у Србији, уназад четврт вијека, у свакој предизборној кампањи, Српска православна црква (СПЦ), вјерски празници и црквене реликвије су у нарочитој жижи интересовања политичких лидера Србије, а случај ревносних активиста напредњака који су сад насликали чак и икону са Александром Вучићем поред Свете Петке само је наставак скандалозне праксе.

Новина је, међутим, да ће се на предстојећим изборима заказанима за 24. април, поред уздања у Бога, свеце и патријарха, државни моћници, по оној народној да је батина из раја изашла, ослањати и на пендрек, јер се најављује присуство полиције око бирачких мјеста „ради спречавања крађе гласова“.

„Српска напредна странка је себи задала висок циљ, најмање 51 одсто гласова, те кокетирање са СПЦ спада у класичне пропагандне трикове које користе све странке. Црква је моћна, у контакту је са народом и јавно исказивање добрих односа са патријархом и епископима може да усмери део бирачког тела, мада се у суштини ради о обострано неискреном односу Цркве и политичара. Уместо да државници правно и финансијски регулишу статус СПЦ и других верских заједница, они благонаклоно гледају на верско пословање, које је углавном у домену сиве економије, чиме их гурају у корупцију и криминал, па тако политичари онда могу да оправдавају и финансирање својих странака. У таквој ситуацији свако сваког може да има у шаци“ – сматра политички аналитичар Душан Јањић.

Вјерски аналитичар и теолог Драшко Ђеновић указује да политичари „у кампањама редовно играју на верска осећања бирача иако сами нису верници у правом смислу“.

„Никад ниједног политичара нисам видео да се придржава свих 10 Божјих заповести, а још мање црквених канона“ – тврди Ђеновић.

За предизборни удворички однос према Цркви и вјерницима с једне и најаву полиције око биралишта с друге стране, др Зоран Чворовић професор историје црквеног права каже да „то најбоље говори да живимо у земљи привида гдје нема истинске слободе и гдје се лаж и лицемјерје усвајају као врховне вриједности“.

„Политички потези у стилу „Богу се привидно молим, а пендрек суштински волим“, говори о односу према народу којег политичари константно потцењују у интелектуалном и моралном смислу, али и објашњавају стил напредњачке политике – „Добар дан чаршијо на све читири стране“. Јер, као што се у спољној политици истовремено осмехују и намигују НАТО-у, Русији и Европској унији, тако се на унутрашњем плану сликају на богослужењима и међу иконама светаца, верницима обећавају „куле и градове“, чак и спасавање потопљеног манастира (ваљевске Грачанице), а у односу према СПЦ, као већинској религијској заједници, осмехују се и намигују патријарху и епископима злоупотребљавајући и рушећи њихов ауторитет. Истовремено, у Србији, као нико пре њих, успостављају вредносни, културни и образовни образац потпуно стран светосавској православној етици. Треба такође имати у виду да је премијер Вучић својевремено поручио да православни Србин мора да промени идентитет“ – оцјењује Чворовић.

Све је на продају

„Вучић не пропушта ниједну прилику да поручи Србима како је њихов вредносни систем превазиђен и да треба да изграде морал на принципу протестантске етике или једноставније речено: Све је на продају, само је питање цене. Речју, ради се о промоцији тобожњих вредности које треба Србина да удаље од Светог Саве и Светог кнеза Лазара, а да га приближе моделу принца Чарлса и Девенпорта“ – оцјењује Чворовић.

Вести/Р. Лончар

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*