Гордана Павловић, члан УКС-а и редован члан Матице српске

ИЗ УГЛА МАЈКЕ СРПКИЊЕ: На левом рамену…

За Принцип пише: Гордана Павловић, члан УКС-а и редован члан Матице српске

Магла. На улици само ретки пролазници, а звук ужурбаних корака одзвања. Журе у своје топле домове. Има нешто у магли помало језиво и тескобно. Као да не да човеку да дише. Притишће и стеже, показујући како природне појаве имају велику моћ. Магла, густа, туробна, помало застрашујућа, као да крије ђавола у себи…

Некада давно, у далекој прошлости, људи нису били толико образовани, па су се плашили свих временских и природних појава. Приписивали су их боговима у које су веровали и којима су се молили. Али су знали јако добро да разликују добро и зло. Колико су веровали у своја божанства, толико су се и плашили ђавола.

Није било лако избећи силна искушења за које је ђаво и више него способан. Старе легенде и приче казују, да су људи веровали да ђаво седи Човеку на левом рамену и слаткоречиво га окреће ка злу. Свако чињење зла је ђаволу угодно и сматра својом победом.

Иако нису знали да објасне многе ствари око њих, знали су да је свако зло удаљавање од Бога, јер Бог је истинит и добар, а ђаво је лаж и злоба; што си ближе Богу, то је лакше спознати и видети где је ђаво и које су му намере, јер ђаво је најјачи када се у њега не верује!

Па зар није и сами Исус Христ био искушаван од стране ђавола?

Боравећи у пустињи, четрдесет дана и ноћи, без хране и пића Исус се припремао за испуњење свог дела. Тад му је пришао ђаво и покушао да га наведе на грех, окрене на своју страну.

„Ђаво је рекао Исусу Христу: Узалудно Ти мучиш Себе глађу. Ако си Ти Син Божији, реци, да камење ово постану хлебови.

Спаситељ му је одговорио: (У Светом Писму /у Библији) стоји: Не живи човек о самом хлебу, већ од сваке речи која излази из уста Божијих. (Поновљени Закони 8, 3).

Тада ђаво поведе Исуса Христа у Јерусалим, Њега постави на кров храма и рече: „Ако си Ти Син Божији, баци се одавде доле опасности за Тебе нема, јер је у Писму речено: Ангелима Својим заповедиће за Тебе, да сачувају Тебе, и узеће Те на руке, да не запнеш за камен ногом Својом“ (Псалм 90, 11-12).

Али Исус Христос му је рекао: „У Писму је речено такође, не искушавај Господа Бога Твојега“, односно где није нужно, не тражи и не очекуј чуда. (Поновљени Закони 6, 16).

После тога, ђаво опет узе Њега и одведе на високу гору и тамо, у трен ока, показа Њему сва царства светска, у свом њиховом сјају и величини, и рече: „Све ово даћу Теби, јер је власт над њима предана мени; и ја коме xоћу, дајем је. Ако Ти паднеш и поклониш ми се, све ће бити Твоје“.

Исус Христос му рече: „Иди од Мене, сатано; јер је речено у Писму: Господу Богу твојему поклањај се и Њемy једином служи“ (Поновљени Закони 6, 13).

Тада посрамљени ђаво одступи од Исуса Христа за неко време, и одмах, ангели Божији приступише и почеше да служе Христу.

Тако је Спаситељ, победивши искушења од ђавола, тиме показао, да је Он дошао да ослободи људе од власти ђавола, без икаквик уступака злу.“(Јеванђеље по Матеју, гл. 4, 1-11; по Марку, гл.1, 12-13; по Луки, гл. 4, 1-1 З.)

Али, данашњи савремени човек, не види ђавола. Не окреће се према свом левом рамену и не пази да му шта буде наопако речено.

Убеђен да је учен, да је савремено доба пружило одговоре на скоро сва питања и објаснило све појмове, не схвата да му ђаво није био никада ближи и никада није имао толики утицај на њега. Заслепљен вештачким светлима, технологијом, жељом за моћи, којекаквим сурогатима, постао је слеп за све остало. Постало је помодарство за многе да славе Славе, да се позивају на Бога, одлазе у цркву, а не носе Свевишњег у срцу. Не виде на том путу до цркве колико је испружених руку просјака, колико је оних који погледима вапе да чују лепу реч. Не, они их гледају презриво, јер им је ђаво на левом рамену.

Никада ђаволу није било тако угодно међу људима као у данашње време. Никада му није било лакше да манипулише и наговара на зло и наопако, јер је нашао погодно тло да пусти своје корење и посади семе себичлука и грамзивости. Остало је врло мало оних којима не може ништа, који га виде на време и не дозвољавају му да приђе близу.

Јер ђавољи посао је слатко говорити–а зло чинити; само на себе мислити–ближњем не помоћи; у очи гледати–а лагати; по рамену тапшати–а нож у леђа забијати; лоше другоме мислити, завидити, оговарати, саплитати, грабити, …

А све је то, нажалост, наша свакодневница и што је најгоре од свега људи и не виде на каквој смо странпутици, да смо на ивици моралне и људске провалије. Само још мало треба да се стропоштамо у дно дна, ђавољи рај!

Ипак, и кроз ову маглу, пробија се трачак светлости. Све пролази, као што ће и ујутру зраци Сунца растерати ово сивило и показати лепоту плавог неба.

А ђаво? Њега неће отерати сунчева светлост. Једино Човек може да му се одупре снагом своје вере! Вером у Бога, у истинског Човека, у правду, истину, скромност, поштење.

Ко у себи има доброту и племенитост, људскост и добродушност, не треба да се осврће на лево раме. Ту ђаво не долази! Нема шта да тражи и добије од оних који знају:
„Ко са ђаволом тикве сади, о главу му се обијају!“

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*