Теша Тешановић, филозоф и новинар

ИНТЕРВЈУ: У Србији је цензура и аутоцензура навика

Остало је неколико недеља до нових парламентарних избора уз наду, додуше на веома крхким основама, да ће овај пут гласачи бирати боље него претходних 26 година. Одавно је народ засићен истим политичарима, међутим, стиче се утисак да и када се појаве „нове снаге“ идеолошка матрица је иста као и код њихових колега које успјешно прелазе из опозиције у власт, из коалиције у коалицију, из министарства у министарство. И то тако траје већ дуже од четврт вијека. Попут паузираног филма на неком апарату тако је и Србија „замрзнута“.

Медији у свему имају своју велику и значајну улогу те смо на тему њих и српске политичке сцене разговарали са Тешом Тешановићем, филозофом и новинаром, ТВ водитељем који је у своје емисије доводио публицисте, политичаре, бивше идеологе, теоретичаре завјере и осуђиване преступнике. Његове емисије су протеклих мјесеци оствариле завидну гледаност иако су настале у скромним условима, што је још један доказ да квалитет ипак долази до изражаја прије или касније, а да је стално кукумавчење за парама одлика манипуланата и нерадника.

За Принцип разговарао: Стефан Бранисављевић
  • Као неко ко се бави медијима и у чијој ауторској емисији често гостују политички прваци, како гледате на тренутно стање на српској политичкој сцени?

Сматрам ће следећи састав скупштине Србије, дефинитивно бити знатно занимљивији од предходног, насталог после избора 2014, зато што ће се у скупштини наћи и неке странке које представљају идеолошки гледано алтернативу владајућем поретку. Јако је опасно да вас политичари убеде да су суштина тог посла наводна – конкретна решења за постојеће проблеме, борбе против корупције и остале отрцане фразе. И поред свега, данас, више него икада, ствари као што су идеологија јако је битна, и пресудно је да вратимо политичку дебату у идеолошку раван.

  • Колико су Срби способни да самостално доносе одлуке које се директно одражавају на будућност државе, друштва и нације?

Верујем у способност народа да донесе најбоље одлуке, али сам врло скептичан према њиховом избору кадровских решења да спроведу те одлуке. Мислим да се у примеру лоших политичара који воде српски народ, осликавају све мане представничког система парламентарне демократије. Док са друге стране, поприличан ниво здравог разума и исправних политичких закључака које обичан народ има, нас наводи на помисао да можда неки вид директне демократије, путем система референдума, не би био лош да оснажи легитимитет одлука владе.

  • Чини се да су то системски проблеми који постоје већ деценијама, да ли је могуће да српска политичка сцена избаци некомпромитоване политичаре који би личним примјером унаприједили друштво?

Тачно је да се од поновног успостављања парламентаризма у Србији на српској политичкој сцени врте иста имена, а све нове странке, настају само распадом старих већ постојећих странака. Али мислим да овде суштина проблема нису сами политичари, већ сам систем који је осмишљен тако да им то омогућава. Чак и ако нађемо младе, неискварене ентузијасте, спремне да се боре за општу добробит, питање је колико могу опстати на српској политичкој сцени, а да не постану исти као стари.

  • Стиче се утисак да је предизборна кампања од прљавијих, да ли ће бити неких изненађења или је српска политичка сцена одавно издефинисана?

Ова предизборна кампања је много тиша од предходних, једва да има плаката, летака.. Никада не бих рекао да смо усред предизборне кампање. Политичка сцена јесте већ издефинисана, али биће ту неких очекиваних изненађења. Очекујем да ће Српска радикална странка да оствари одличан резултат, пре свега због снажне харизме и личности Војислава Шешеља. А такође, врло је вероватно, да покрет Доста је било, Саше Радуловића, пређе цензус.

  • Не чини ли се да на тзв. политичкој десници има превише „ покрета“ који имају идентичне или веома сличне програме?

Из дана у дан, се умножава количина нових националистичких организација, и то само додатно збуњује већ збуњено и апатично бирачко тело у Србији. Корен проблема је што на челу тих организација често стоје људи који у себи виде некакве нове вождове српског народа. Као народ јаких индивидуа, имамо велики проблем да се организујемо у групе, да учествујемо у тимском раду.

  • Њихова појава је сама по себи неозбиљна, већ виђена и предвидљива, а још је неозбиљнија потреба да говоре о саборности када је њихово јавно дјеловање антисаборно. Да ли Срби могу дјеловати хијерархијски и тимски?

Није за џабе наш национални слоган „Само слога Србина спасава“. Јединство је нешто што нам је кроз историју одувек фалило. Срби су народ пун здравог поноса, претерано су самопоуздани, што уме да изнедри изузетне појединце, који се својом марљивошћу и квалитетима доказују било где у свету. Али за тимско деловање је потребно прогутати свој его, ставити своје амбиције у оквире реалности, узети у обзир потребе и других људи у тиму, што је за народ са снажном индивидуама као српски, јако тешко. То је у ствари јако чудан однос између колектива и индивидуе код српског народа, зато што се по свим истраживањима Срби сматрају за колективистички народ.

  • Као особа која је новинар/водитељ, како гледате на стање у српским медијима?

У српским медијима постоји нажалост висок степен цензура и аутоцензуре, изражена је апатија новинара и неспремност да се баве битним темама. Јавност се намерно деполитизује маргиналним глупостима и форсирањем црне хронике, познатих личности и некаквих прича о хапшењима. Али морам истаћи да садашње тужно стање у српским медијима није у толико мери кривица власти, и притисака која она врши на медије, већ једноставне сурове логике тржишта. Сви медији зависе од реклама, тако да новинари имају тежак задатак да задрже висок ниво праћености медија, а да притом не изгубе ниједну фирму која жели да се рекламира

  • Зар људи из медија, власт те интелектуална елита не креирају јавно мњење? Народ је ту ипак више конзумент него стваралац те атмосфере.

Да би одговорили на то питање, прво морамо да видимо колико се та назови „српска елита“ и пита за ствари у Србији, а колико су само слепи изршиоци шаблона наменутног са Запада. Посматрајући неке много лоше трендове у нашим медијима, као што су деполитизација, естрадизација и фокисираност на такозване „мале теме“, можемо приметити сличност са истим процесима који су се десили и на Западу. Систем заглупљивања српског народа нити је наш изум, нити је први пут примењен код нас.

  • Како коментаришете појаву неформалних медијских облика у виду разних блогера, твитераша и (полу)јавних личности које покушавају да говоре о друштвеним и политичким проблемима?

Данас је доба када су сви експерти за све. Ја још увек не капирам шта то значи реч „утицајан твитераш“ и по чему је њихово мишљење о стварима релеватно за било шта. Поносан сам што се у оквиру селекције гостију наше емисије држимо познатих политичара, истакнутих интелектуалаца и правих стручњака и избегавамо самозване лажне величине.

  • Како с ове временске дистанце гледате на Ваше емисије у којима су гостовали потпуно различити профили јавних личности?

Задовољан сам ониме што смо до сада постигли, мада мислим да има још пуно простора за побољшања квалитета. Врло сам поносан што сам у емисији угостио различите јавне личности, сва свих страна политичког спректра, јер сам чврсто верујем да медији требају да буду отворени за све политичке опције.

  • Какве планове имате за наредни период и какве госте планирате да доведете у Вашу емисију?

У наредном периоду можете очекивати више емисија са по два госта, доста дебата политичара, гостовања што нових гостију, што поновно снимање неких старих гостију. Ми пре свега смо ту ради публике, да испунимо њихове захтеве. Тако да ако имате било какав предлог, слободно нас контактирајте.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*