Миодраг Божовић, тренер ФК Црвена звезда

ИНТЕРВЈУ: Русија је симбол православља и увијек је била заштитник Србије и Црне Горе

Миодраг Божовић је за Курир први пут отворено причао о ривалству са Партизаном, репрезентацији Србије, о томе да ли треба приватизовати Црвену звезду, Вучићевој подршци, Русији…

Разговарао: Александар Радонић
  • Колико вам значи титула освојена са Црвеном звездом?

– Титула ми много значи. То је прва титула коју сам освојио у животу, ипак је то вреднији трофеј него Куп из Русије. Драго ми је што је освојена на убедљив начин.

  • Зашто вас толико воле навијачи Звезде?

– Оно што сам ја доживео овде, мислим да је доживео ретко који тренер. Морам бити реалан.

  • Шта је то што је недостајало Звезди да се прођу Лудогорец и Сасуоло?

– За Лудогорец, мало више времена и мало више среће. Што се тиче Сасуола, морам рећи да је то ипак један већи ниво, него што смо ми. Тешко је признати, али морам. Били смо близу да прођемо Лудогорец. Та утакмица нас и данас прати, никако не можемо да је заборавимо, јер је то била велика шанса да уђемо у Лигу Европе, пре свега, а можда и у Лигу шампиона.

  • Колико сте задовољни играчким кадром који је дошао у Црвену звезду?

– Странци кад долазе у Србију мисле да је ово лака лига. Наше првентсво није лоше. Појачања смо доводили наврат-нанос, без буџета, брзо, минут до 12. Е, онда мора и да се погреши. Негде смо погрешили, негде погодили. Објективно, другачије не може. Пробали смо, али све што је брзо, то је и кусо.

  • Колики је буџет потребан Звезди да би редовно играла европска такмичења?

– Буџет између 15 и 20 милиона, уз ову публику био би довољан за Европу. Треба ли приватизовати Црвену звезду?- Приватизација би сигурно донела већу стабилност клубу. Али, нисам баш стручњак који се разуме у имовинско-правне односе јер је Звезда регистрована као Удружење грађана. Не знам како то све иде и можда је боље да не улазим у те ствари. Осетљива је то тема.

  • Да ли је боље да Звезда постане власништво неког тајкуна као што је то Лудогорец, или да је купи компанија попут Гаспрома која држи Зенит?

– Власник Лудогореца је тражио да му дају ЦСКА, они му нису дозволили. Он се наљутио и отишао у Разград и направио оно што је направио. Може и Гаспром. Треба то да уради неко ко би то могао финансијски да издржи, неко ко не би хтео да заради од Звезде. Неко ко воли! Рецимо, ја да сам тајкун – ја бих купио Звезду! Ево, тих 32 или 35 милиона колико се помиње. То је ситница за људе који су у озбиљном бизнису!

  • Шта за вас значе дреси грб Црвене звезде?

– Звезда мора да буде емоција, јер 30 милиона, можда и више људи навија за тај клуб.

  • Како гледате на ривалитет Црвене звезде и Партизана?

– Као на једну болест! Спортиста сам. Не могу да кажем да мрзим Партизан, јер њих највише волим да добијем. Нисам за то да се људи убијају и туку између себе. Ја сам за здрав ривалитет, да навијачи Партизана прођу поред навијача Црвене звезде без туче. Да седе једни поред других. Оно што смо видели на последњем дербију, оно дивљање према нама. То није нормално. Ради се о једном граду, о стадионима који су удаљени 200 метара. Теже ми је пао пораз од Партизана, него од Сасуола или Лудогореца.

  • Да ли је Црвена звезда државни пројекат што јој се спочитава у последње три године?

– Није, сигурно! Та фама о томе како премијер Вучић помаже Звезду нема везе са памети. Кад се свира пенал, дао Вучић, кад Звезда да дол, дао Вучић… То иде у народ. Истина је да премијер навија за Звезду, али је исто тако истина да помаже и друге клубове у Србији. Што се нас конкретно тиче, сем моралне помоћи, другу не осећам.

  • Колико прича око премијера Вучића штети Црвеној звезди?

– Штети! Обичан народ је увек против нечега што је велико. Тако је Звезда велика и сви желе њен скалп. Сви они који нису звездаши, све своје невоље и фрустрације у животу пребацују на то да премијер пребацује на Црвену звезду.

  • Како сте се обрели у Русији?

– Игром случаја један мој пријатељ, који се бави грађевином, познавао је председника Амкара из Перма. Када су остали без тренера, ја сам отишао тамо на његову препоруку. Руси погледају да је Борац четврти у Србији, позову Дејана Јоксимовића, распитају се за мене. Одем тамо на разговор са председником и бившим тренером. И онда смо се сложили да се не слажемо у погледу на фудбал, али сам добио посао.

  • Како је после ишла ваша каријера у Русији?

– Отишао сам у клуб Москва који је био наследник Торпеда. Али, тај клуб је угашен када смо били први на полусезони. Радио сам у том клубу док нису продали играче. Много ми је жао тог клуба, јер је атмосфера била као да сте у породици.

  • Шта вама значи Русија?

– Русија је симбол православља. Увек је била заштитник Србије и Црне Горе. Увек смо били васпитавани да волимо Русију. Неки моји даљи рођаци су били на Голом отоку због Русије. Допада ми се њихова култура, то што нас сматрају за своју словенску браћу. Западна Европа и Америка су једна велика лаж и велика обмана. У суштини, када гледате ово што се догађа у свету, ове избеглице… Ко почиње и ко се меша? Увек Запад! Имали смо Либију као сређену земљу, Ирак, Сирију… Ево, сад видите шта се дешава у тим земљама. Кад размишљам о политици и видим шта се дешава, нисам оптимиста што се тиче читавог човечанства.

  • Шта мислите о политици?

– … Политика је као она жена што ради за паре!

  • Да ли бисте вољели да будете селектор Србије?

– Нормално! То би била велика част за мене. Селектор репрезентације је по неком рејтингу трећи или четврти човек у земљи. Објективно.

  • Да ли вам је жао што је дошло до распада Југославије?

– Јесте! То је била једна земља која је била попут Европске уније. Неки су профитирали са Југославијом после Другог светског рата, неки нису. На жалост, Срби увек губе кад дође до примирја. Та земља је била сређена и сигурна.

Курир

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*