Илустрација

ИНТЕРВЈУ: Москва доживљава Додика као поузданог партнера и човјека од ријечи

После одустајања од прозападне реторике предсједник Републике Српске Милорад Додик је стално под притиском Запада, док га Москва доследно подржава јер је он за Русију поуздан партнер и човјек од ријечи, каже у интервјуу за Спутњик Георгиј Енгелгард, виши научни сарадник Института за словенске студије Руске академије наука.

Три дана уочи референдума, на дан када се Додик састаје са предсједником Руске Федерације Владимиром Путином, Енгелгард у интервјуу подсјећа да Русија има добру економску сарадњу са РС и да је заинтересована да тај ентитет очува свој статус и утицај у БиХ, јер се на тај начин спречавају непожељни процеси, на примјер, ступање БиХ у НАТО.

Разговарао: Тимур Блохин
  • Руски амбасадор у Сарајеву Петар Иванцов је више пута рекао да српски народ има право на референдум. Шта бисте одговорили критичарима који тврде да Москва у ствари подржава све центрифугалне силе у Европи? И како тумачите сусрет Путина и Додика у Москви три дана уочи референдума?

– У тренутним политичким условима Русија се оптужује за све и свашта, али чињеница је да у последњој деценији Москва има добру и вишестрану сарадњу са Додиком, који је персонификација сарадње Русије и Републике Српске. Москва доживљава Додика као поузданог партнера, који је човјек од ријечи. За Москву је веома важно да ли се може вјеровати политичком партнеру, да ли постоји могућност да ће он забити нож у леђа. У том смислу, Додик ужива повјерење. Као што видимо, након што је одустао од прозападне реторике, Додик се стално налази под притиском, Москва га доследно подржава.

То није први сусрет Путина и Додика, иако Додик није шеф државе, већ ентитета, који има широку аутономију у саставу БиХ. Русија има добру економску сарадњу са Републиком Српском и Москва је заинтересована да Република Српска очува свој статус и утицај у институцијама БиХ, јер се на тај начин спречавају непожељни процеси, на примјер, ступање БиХ у НАТО, што је изузетно важно за Русију.

  • Уставни суд је забранио референдум у Републици Српској, а Бакир Изетбеговић га је назвао кривичним дјелом… Постоји мишљење да ће доћи до увођења међународних санкција против Додика и евентуално РС, уколико високи представник буде ставио „вето“ на тај референдум. Како коментаришете те наводе? И да ли постоји могућност да Додик одустане од референдума?

– Као што видимо, Сарајево и међународне институције стално „дижу улог“, па и одлука Уставног суда је донијета захваљујући страним судијама. Са друге стране, и Додик не намјерава да попусти, упркос ставу високог представника и власти и Сарајеву. Стога, не вјерујем да ће доћи до одустајања од референдума. Посебно ако узмемо у обзир да чак ни мишљење званичног Београда није утицало на Додика, који није хтио да жртвује интересе његове републике. Што се тиче последица, Инцко је већ рекао да нема потребе за бонским овлашћењима. То значи да Инцко диже руке од Додика, то јест барем неће користити своја пуномоћја да смијени предсједника РС. Али све то не води ка смиривању тензија, јер је међународна заједница већ урадила све како би ситуација у БиХ постала напета.

  • Као што видимо, одређене усијане главе већ пријете да ће уништити Републику Српску. Добро, кад смо већ код тога, генерал Сефер Халиловић каже да „рат провоцирају они који инсистирају на референдуму…“

– Хајдемо да се вратимо питању на које ће одговарати гласачи у Републици Српској. Мислим да оно ни на који начин не угрожава темеље БиХ. То питање не садржи ни позив на отцјепљење, ни позив да се откаже послушност институцијама БиХ. На референдуму се не доноси одлука о статусним питањима. Референдумско питање је много блаже него на референдуму који је био планиран за новембар 2015. године — о наметању закона од стране високог представника.

Сматрам да је цијелу причу покренуо Бакир Изетбеговић, који се обратио Уставном суду, након чега је Дан Републике Српске проглашен неуставним. Искрено, тај дан који Српска обиљежава последњих 20 година, свакако није највећи проблем у односима Сарајева и Бањалуке, али Бошњаци су искористили тај симболички датум да напакосте српским опонентима и одлука о референдуму је одговор на такво понашање. Но, опет кажем, на референдуму неће бити донијета нека судбоносна одлука, стога, Сарајево и његови савезници намјерно преувеличавају значај референдума.

  • Ако тај референдум не подрива темеље БиХ, зашто се он у Сарајеву тумачи малтене као увертира за отцјепљење Републике Српске?

– Из неколико разлога. Као прво, они би жељели да Додик изгуби образ, то јест да попусти када је ријеч о великом политичком питању. То је у складу са стратегијом постепеног гашења Републике Српске, то јест о ускраћивању њених Уставом загарантованих права и њеног статуса. Осим тога, Сарајево би јако жељело да склони Додика са политичке сцене, а за то је потребан тежак политички пораз и смањење Додиковог утицаја у Републици Српској. Што се тиче другог разлога, Изетбеговић покушава да скрене пажњу локалног становништва са велике кризе у којој се БиХ налази последњих година, ако не и од оснивања. Боље да становништво размишља о борби против „заклетог непријатеља“ него да гледа у своје празне новчанике.

Спутњик

Један коментар

  1. Два цара, велики и мали … Путин и Додик !!!
    Живи и здрави били !!! Амин !!!

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*