Петар Бурсаћ, српски националиста и пјесник

ИНТЕРВЈУ: Гусле су одржале српски народ

Савремени начин живота, економска, политичка, спортска и културна глобализација одражавају се и на свијест српске омладине. Одавно не постоји разлика у одијевању, музичком (не)укусу, храни, лектири и ТВ програмима између Србије, Исланда, Гане и Бразила. Друштвено је пожељно минимализовати постојеће разлике које ће се претопити у јединствену популацију полуробова и робова која ће беспоговорно извршавати све што им заповиједи међународна плутократија.

Ипак, клица отпора није угашена и она постоји у идеолошки, друштвено и национално свјесним појединцима сваког народа. Људи, ма колико били фалични, пролазни и крхки, ипак не могу да се третирају као бесловесна марва, те прије или касније мора доћи до суштинске промјене корумпираног, наказног и материјалистичког поретка.

Петар Бурсаћ је особа која не памти непосредно последње ратове на нашем простору али их је доживјела кроз судбину своје крајишке породице. То што није био непосредни учесних догађаја из деведесетих не спречава га да буде актер неких нових дешавања на нашем турбулентном простору.

За разлику од хипстерске омладине, која се као пошаст шири читавом планетом Петар не тежи лажним, увезеним узорима у мору квалитетних примјера из наше старије и новије традиције. За скоро свако питање које мучи савремене Србе постоје спремни одговори из богате ризнице искустава наших предака, а како је код Срба тако је и код других историјских нација и аутентичних култура које са својим обрасцима опстају миленијумима.

За Принцип разговарао: Стефан Бранисављевић
  • Како гледате на стање свијести српске омладине и колико је она национално свјесна?

Не бих никога да увредим, сигурно има свесних момака и девојака, али када погледам мало боље рекао бих да губимо национални идентитет. Млади се налазе између две ватре , не знају где ће и на коју страну. Једноставно нове нити светског поретка убијају младе људе да се стиде одакле су и ко су. Брзо прихватају западни систем живљења а свој заборављају, поред тога срамота је изаћи у мајици или дуксу са патриотским садржајем, док ако се обучеш као хипстер људи те не гледају мрзовољно на улици. Али сам сигуран да има искрених српских родољуба, то смо доста пута доказали.

  • Зашто мислите да је боље бити хипстер него националиста последњих година?

Зато што је бити националиста изгубило право значење. Националиста значи приврженост својој нацији, сопственом народу и држави. А не да се неко мрзи и позива на линч. Можда зато што су многи искористили национализам на другачији начин. Чим си свестан човек, који воли свој народ, традицију, државу ти си заостао човек. Заглупљивање народа траје годинама, па самим тим је боље бити у „фазону“него да будеш искрени српски националиста који воли своју земљу, свој народ, који поштује своју историју, претке, веру и не би је мењао за ниједне паре на свету.

  • Како гледате на судбину Срба из бивше РСК?

Својим очима сам гледао смрт деда Петра по коме носим име. Он је до задњег дана звао своје сестре, мајку, оца који су умрли тамо. Тешко је умрети далеко од свог огњишта. Мислим да је на мене највише оставило утисак, на пар дана пред смрт, када је мом оцу говорио у колима, већ изгубљен након повратка из болнице, како би могло да се „оно тамо наше обнови“, да се може живети и детаљно му описао шта стоји од алата што је остало 1995.године. Тако рећи, мислио је да је у свом родном селу, а не у Београду. Таквих случајева има и данас, скоро су свима исте судбине.

Ми млађи нараштаји некако и можемо да преживимо то док наши очеви не могу никако јер су они тамо провели читав живот. Вапај из свег срца-Догодине у Крајини!-живи у млађим нараштајима. Занимљиво је да смо јако везани за корене и оно где су деценијама били наши дедови, та се неправда неће никад скинути из нашег срца и душе, увек ће бити коска у грлу док постојимо. Чувајмо наше корене, обичаје, и тако ће бити и надам се да ћу то пренети на своју децу данас-сутра, да не забораве одакле су дошли њихови преци.

  • Колико сте Ви били везани за тај крај, обзиром да сте веома млади и да га никад нисте могли непосредно упознати?

Од малена сам слушао крајишке песме и моја баба Нада ми је највише причала о том крају. И од малена истински влада љубав према Лици јер је она део људи од којих потичем. И дан данас се расплачем када чујем приче из тог краја или песму о том крају. Волео бих када би ситуација била другачија но не губим веру, и надам се да ће се то променити.

  • Како доживљавате Београд и да ли се ту осјећате као свој на своме?

Београд је мој родни град и осећам се као свој на своме. Али исто колико волим мој Београд толико волим моју Крајину, Лику и село Павловац одакле су ми корени јер и их сматрам као моје; тако да Београд и Крајина не могу бити страни, већ моје као и остале српске земље. Волео бих да се сложимо као народ и да се не делимо, да свак свакоме пружи братску руку, јер смо исти народ!

  • Када сте у себи препознали таленат за поезију и шта писање пјесама значи за Вас?

Још у основној школи, сви су ми састави били у стиховима , а у средњој школи сам највише радио на томе. Све оно што осетим бацим на папир. Имам песме које иду уз певање и могу да се компонују, а неке су чиста поезија. Али сам разнолик јер колико се трудим у области поезије толико се трудим у области музичког стваралашства зато што волим музику и поезију. Писање песама значи за мене један део мог срца и таленат који ми је остао од старине.

  • Имате ли неке пјесничке узоре или омиљени пјеснички правац?

Код мене је то баш шарено, волим да се опробам у свим песничким правцима а највише волим српске епске песме, које се изводе уз гусле. Једна од омиљених песама је Ропство Јанковић Стојана, Зидање Скадра. Према сваком песнику имам одређену дозу љубави и заинтересованости тако да не бих могао да издвојим једног или више њих, јер не би било у реду да неког изоставим.

  • Како гледате на српске гусларе и гангаше?

Српске гусле јако волим јер је један диван инструмент, који је сачувао српски идентитет. Чак је и Никола Тесла знао да их свира, који потиче из Смиљана крај Госпиће. Од гуслара из овог доба ценим Ђорђа Копривицу и Миломира Миљанића. Мислим да једино гусле нису могле да постану комерцијалне. По питању ганги, нисам велики љубитељ начина певања у Херцеговини, али јако поштујем то народно стваралаштво. Иначе веома волим изворно крајишко певање ојкаче, розгалице и бећарце. Чак их и сам запевам кад сам у друштву мојих Крајишника.

  • Како Вам се чини млађи гуслар Милош Шегрт из Херцеговине?

Он је један јако добар момак и искрен родољуб. Слушам његове песме што народне, крајишке које пева у Америци, што гусларске у којима је веома добар и има моју подршку. Имали смо сарадњу и узео је једну моју песму коју ћу да снимим ускоро, једна лепа народна двојка. О њему могу да кажем само речи хвале, да је више оваквих момака сигурно би били јако бољи као народ. Њега могу да ставим одмах поред великих имена што гуслара а што певача.

  • Да ли мислите да наши водећи медији, телевизије прије свега, не посвећују довољно медијског простора гусларима , док је рецимо Драгачевски сабор прилично испраћен?

Да, на жалост то је тачно. И мислим да би медији требали да се позабаве тим питањем јер ми није било никада јасно зашто на саму појаву гусала код многих има речи гађења и примитивизма. Да није било гусала не би било нашег националног идентитета. Гусле су одржале српски народ!

  • Гусле имају посебно мјесто не само код Срба него и код других медитеранских народа, код којих се то наслеђе очувало. Да ли се нешто поправља по том питању у Србији? Колико млади иду на гусларске вечери?

Па слабо слушају млади нараштаји, мене чак и изненади кад чујем да неко од млађих воли и поштује гусле. Надам се да ће се стање изменити набоље јер се корените промене не врше тако брзо. Можда када би школство пружило већу пажњу гусларској поезији или неке школске секције мислим да би било мало боље. На пример, у Требињу матуранти њихових школа гуслају и слушају епску поезију.

  • Какве планове имате у наредном периоду?

Планова је много, имам визију и амбицију. Тежим да напишем роман о Србима из Лике, да што више урадим на очувању српске традиције и културе. Исто тако да што више пишем песама у свим жанровима музике јер и за то имам таленат и моје песме немају само патриотску тему. Ово је тек почетак, желим да наставим да се образујем и да живим једним мирним животом, колико је то могуће у данашње време.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*