Теша Тешановић, новинар и политички аналитичар

ИНТЕРВЈУ: ЕУ је бирократска творевина са снажним дефицитом демократије

Локални и парламентарни избори обиљежили су протеклих неколико мјесеци српске политичке сцене на којима је, према очекивањима, убједљиву побједу однијела владајућа партија. Странке некадашњег ДОС-а наставиле су да губе гласове, да се уситњавају и падају. Као никада у последљих 26 година од како постоји вишестраначки систем није постојала оволика разлика у процентима између прве и друге партије. Упркос великој излазности, СНС је додатно учврстио своју власт, но без обзира на страначку комбинаторику, грађани су мало тога доброг осјетили од перманетног ротирања истих политичара у протеклих четврт вијека.

Са друге стране, на глобалном плану који је значајнији од тога који ће локални послушник испуњавати захтјеве странаца, дошло је до значајних промјена. После више од четрдесет година Британија је гласала за излазак из ЕУ, а разлика на референдуму је била тијесна у корист евроскептика. Иако је након првих пребројавања изгледало да ће минималну побједу остварити проевропски политичари на крају се ситуација обрнула те сада имамо непрекидне полемике, анализе и предвиђања о потезима које ЕУ и Британија треба да повуку прије коначног раздруживања.

Да ли ће се ЕУ у будућности потпуно распасти, да ли ће овај референдум довести до убрзања сепаратистичких процеса у европским државама, да ли ће десница наставити да јача и како ће Брегзит утицати на Србију, разговарали смо са новинарем и аналитичарем Тешом Тешановићем.

За Принцип разговарао: Стефан Бранисављевић
  • Након последњих парламентарних и локалних избора, да ли је крајњи резултат изненађење?

Крајњи резултат није никакво изненађење, било је више него очекивано да ће СНС остварити опет изванредан резултат, да ће СПС имати мање гласова, СРС бити трећа странка у парламенту, као што се и знало да ће овог пута у скупштину ући више различитих листа, укључујући и нову снагу, Доста је било Саше Радуловића.

  • Чини се да опозиција још увијек није прихватила те резултате па уз помоћ невладиног сектора организује уличне протесте по узору на оне које смо имали деведесетих. Како гледате на протесте под радним називом – Не давимо Београд?

Протести – Не давимо Београд, представља типичан пример како се пажња јавности скреће на небитне и маргиналне теме. Уместо да се сада бавимо за државу важним питањима, као што је питање пута у ЕУ, проблемом увозничког лобија, бриселског споразума и налажење алтернативе неолибералном економском моделу, сви сада, хтели или не хтели, бавимо се тиме што је неко тамо срушио неке илегално сазидане страћаре. Као да немамо битније проблеме у Србији.

  • Да ли ти протести указују на то да је актуелна власт која је остваила убједљиву побједу на изборима пала у немилост западних кругова јер су то центри који осмишљавају овакве перформансе, обојене револуције и глупирања по улицама?

Узевши у обзир да су Вучићу недавно отказане посете Бриселу и Вашингтону, и да су поједине структуре које организују ове протесте повезане са Западом, врло је могуће да су они већ отписали Вучића. Али морамо знати, да често Запад, чак и најпослушније марионете, воли мало да пецне, да им пошаље поруку, да не игра само на једну карту и да је свако у суштини заменљив. Тако да саму чињеницу да неке структуре на Западу подржавају ове протесте не треба нужно гледати као на доказ да је Вучић супротстављен Западу или да им је одједном постао трн у оку. То је једноставно само игра демократије.

  • Како гледате на управо окончану посјету кинеског предсједника Србији и покушај да Србија постане дио новог Свиленог пута?

Посета председника Кине има историјски значај за Србију. Најважнији ресурс који Србија тренутно има је управо њен положај у средишту Балкана, и то је тренутно наша једина развојна шанса. Узевши у обзир да су руски гасни пројекти попут Јужног тока стављени на лед, због опструкције ЕУ, додатно кинеско присуство на овим просторима може да буде спасоносно. Додатни значај тој посети даје и чињеница да је кинески председник одлучио да остане читава три дана у Србији. Само његово присуство на церемонији преузимања железаре Смедерево од стране Хетстила је гаранција успеха и сигурних инвестиција у производни процес железаре. Од свих кинеских пројеката у Србији, најважније је изградње брзе пруге Београд-Будимпешта, која може постати српска главна веза са централном Европом. А у случау да желе да продуже ту пругу до Атине, што је дефинитивно у плану, та веза брзе железнице би трајно од Србије направила једним од најбитнијих коридора у Европи.

  • У међувремену је дошло до референдума о останку или изласку Британије из ЕУ, гдје је друга група остварила тијесну побједу. Каква је будућност ЕУ и да ли Србија треба да тежи приступању тој организацији коју потреса озбиљна криза?

Победом табора за излазак Велике Британије из ЕУ, сам пројекат Европске уније је дугорочно доведен у питање. За разлику од 90-тих и 2000-тих година, када су фондови ЕУ били пуни и док је сан о уједињеној Европи још увек био жив, данас је већини становника држава ЕУ јасно да је у питању једна врло бирократска творевина, са снажним дефицитом демократије и великим унутрашњим разликама. Обзиром на то да је Велика Британија била ипак елемент баланса унутар ЕУ, која се противила тенденцијама Немачке да од ЕУ направи федералну европску супердржаву, можемо очекивати да ће оно што остане од ЕУ, бити под снажном доминацијом Немачке. Што ће наравно проузроковати само још јачи отпор међу осталим чланицама.

За Србију би најбоља опција било да макар, ако већ није у стању да одустане од пута ка ЕУ, стави мораторијум на даљи ток ЕУ интеграција, док се сама ЕУ не договори са собом, шта жели и у ком смеру да се развија.

  • Ипак, последњих дана се непрестано шпекулише да Британија ипак остане у ЕУ, гледају се разне правне смицалице и рупе у регулативи. Да ли још увијек постоји могућност да се поништи воља 52% гласача који су подржали излазак из ЕУ?

Мислим да тога неће доћи, и сам Камерон, који је предводио кампању против изласка Велике Британије из ЕУ је рекао да се мора признати воља народа на референдуму. На непризнавање резултата референдума позивају само неки посланици лабуриста и мањих странака попут либералних демократа. Оно што је вероватно јесте да ће британске политичке елите резултат референдума покушати да компензују уговорима који ће бити склопљени са ЕУ током процеса преговарања о изласку Велике Британије из ЕУ. Али шта год био садржај тих уговора, то је проблем нижег ранга, зато што је ипак Велика Британија напустила прераслу наддржавну творевину ЕУ.

  • Да ли се може очекивати потпуни распад ЕУ коју ће појести сепаратизми, бриселска бирократија и проблем имиграната из Трећег свијета?

Можемо очекивати у скорије време, али дефинитивно постоји јака криза која прети да на дуге стазе угрози сам пројекат ЕУ. Садашња ЕУ са овим степеном интеграције, као заједничког тржишта, без зајединичке фискалне политике, на дуге стазе је неодржива и због тога ће бриселска бирократија тежити ка све већем пребацивању надлежности националних држава на Брисел, у циљу стварања федералне европске државе. Такве тенденције ће у суштини само изазвати још већи контраефекат, у смислу јачања суверенистичких снага у земљама чланицама ЕУ.

  • Да ли Србија има неке користи или штете од Брегзита?

Сматрам да је читава медијска галама подигнута око Брегзита са претњама како ће ово значити пропаст економије Европе, како ће изазвати трајне поремећаје , само у служби одржавања култа ЕУ. Ово је највећи потрес у Европи после пада Берлинског зида и еврофанатици су у шоку, како то да се једна земља, још из Западне Европе, одлучила на такав потез? То је њима несхватљиво. Гледано на кратке стазе Србија неће имати никакве штете ни корсти од Брегзита.

  • Да ли по Вама постоји могућност да Британија ипак остане у ЕУ како би се спријечио распад те државе јер је рецимо Шкотска спремна да иде до краја и по сваку цијену остане у ЕУ?

Велика Британија ће готово сигурно изаћи из ЕУ, због јасне воље народа исказане на референдуму. Међутим постоји сада једна друга, велика опасност по народ у Великој Британији, а то је условљавање ЕУ бирократије да у оквиру преговора о изласку из ЕУ, да се слободна трговина са ЕУ услови слободом кретања људи. То је услов, који би , на жалост, влада у Лондону могла да прихвати, што би довело до даљег прилива имигранта из ЕУ у Велику Британију. То није оно за шта је народ тамо гласао.

Принцип

Остави коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*